Autor se bavi pravnim aspektima suđenja Isusu Hristu. Najpre navodi istorijske izvore i svedočanstva o ovom suđenju, kao i istorijske prilike u Judeji tog vremena. Potom daje pregled jevrejskog prava i funkcionisanja jevrejskog pravosuđa i razgraničava njegove nadležnosti i nadležnosti rimskog pravosuđa, pošto je Judeja 6. godine n.e. izgubila autonomnost i postala rimska provincija. Pozivajući se na postojeće izvore, autor opisuje hapšenje i ispitivanje Isusa i suđenje pred najvišim jevrejskim sudom i, potom, prvo suđenje pred državnim upraviteljem Pilatom, pred Irodom i, na kraju, poslednje suđenje pred Pilatom. Pošto nijedna od ključnih tačaka optužnice nije dokazana (huljenje na Boga, lažno mesijanstvo, stvaranje ilegalne organizacije, poziv na pobunu protiv rimskog cara, samozvano proglašenje za cara), Pilat je oslobodio optuženog, ali je pod pritiscima i pretnjama tužilaca promenio odluku. U epilogu autor ukazuje na pravne posledice ove nepravedne i iznuđene osude, ali i na njen viši smisao i ispunjenje Božanske pravde.
