Blago sirmošnima

duhom jer je njihovo carstvo nebesko

Blagosloveni

Blago sirmošnima duhom jer je njihovo carstvo nebesko

Autor: ELEN G. VAJT

Kao nešto strano i novo odjeknule su ove reči u ušima iznenađenog mnoštva. Takvo učenje bilo je suprotno svemu što su dosad čuli od sveštenika ili rabina. U njemu nisu mogli da pronađu ništa što bi laskalo njihovom ponosu ili pothranjivalo njihove slavoljubive nade. Međutim, iz tog novog Učitelja zračila je snaga koja ih je zadivljavala. Njegova prisutnost širila je miomiris božanske ljubavi kao što cvet širi svoj miris. Njegove reči padale su kao dažd na pokošenu livadu, kao kaplje koje porašaju zemlju«. (Psalam 72, 6) Svi su predosećali da je pred njima Onaj koji čita tajne duše, a koji im, ipak, pristupa s nežnim saosećanjem. Oni su Mu otvarali svoje srce i dok su slušali, Sveti Duh im je otkrivao deo po deo značenja pouke koju čovečanstvo svih vekova treba da nauči. U Hristovo vreme verske vođe u narodu smatrali su da ra- spolažu velikim duhovnim blagom. Molitva koju je izgovorio farisej: «Bože! Hvalim Te što ja nisam kao ostali ljudi» (Luka 18, 11), verno je izražavala osećanja tog društvenog sloja, a u velikoj meri i osećanja celoga naroda. Ali, u mnoštvu okupljenom oko Isusa, bilo je pojedinaca koji su osećali svoje duhovno siromaštvo. Kada se u čudesnom ulovu ribe otkrila Hristova božanska sila, Petar je pao kraj Spasiteljevih nogu i uzviknuo: >Iziđi od mene, Gospode! Ja sam čovek grešan» (Luka 5, 8); tako  je i u mnoštvu sabranom na brdu bilo ljudi koji su, suočeni s Njegovom ovom neporočnošću, osećali da su nesrećni, goliâ (Otkrivenje 3, 17), pa naklagodaću Božjom koja spasavaâ. (Titu 2, 11) Hristove reči i siromašni, i slepi i pozdrava u ovim dušama probudile su nadu; uvidele su da Bog blagosilja i njihov život. i nevoljni, su čeznuli Isus je ponudio čašu blagoslova onima koji su mislili: «Bo gat sam i obogatio sam se i ništa ne potrebujem (Otkriven z 17), ali oni su prezrivo odbacili milostivi dar. Onaj koji sebe smatra savršenim, koji misli da je dovoljno dobar i zadovoljava se svojim stanjem, ne čezne da postane učesnik u Hristovoj milo sti i pravednosti. Gordost ne oseća da joj je bilo šta potrebno, i zato zatvara srce za Hrista i blagoslove koje je do šao da podari. U srcu takve osobe nema mesta za Isusa.

Oni koji su u sopstvenim očima bogati i dostojni uvažavanja, ne traže u veri i ne primaju Božji blagoslov. Oni osećaju da su siti, a odlaze gladni. Pomoć koju Hristos može da pruži cene oni koji znaju da se sami nikako ne mogu spasiti niti sami učiniti ijedno dobro delo. To su siromašni duhom za koje On kaže da će biti blagosloveni. Onoga kome prašta, Hristos najpre vodi na pokajanje, a delo je Svetoga Duha da ga uveri da je grešan. Oni čija je srca Božji Duh uticajem uverio, uviđaju da u sebi nemaju ništa dobro. Oni uviđaju da je sve što su ikada činili bilo prožeto samo- ljubljem i grehom. Slično prezrenom cariniku stoje po strani, ne usuđujući se čak ni pogled da uprave nebu, i izgovaraju: «Bože, milostiv budi meni grešnome!» (Luka 18, 13) Takvi dobijaju blagoslov. Pokajnik dobija oproštaj, jer je Hristos » Jagnje Božje koje uze na se grehe sveta«. (Jovan 1, 29) Božje obećanje glasi: «Ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna.« »I daću vam novo srce… i duh svoj metnuću u vas.« (Isaija 1, 18; Jezekilj 36, 26. 27) O siromašnima duhom Isus ovako govori: Njihovo je Carstvo nebesko. Carstvo nije, kako su očekivali Hristovi slušaoci, prolazno i zemaljsko. Hristos je ljudima otvorio duhovno carstvo svoje ljubavi, milosti i pravednosti. Oznaka Mesijinog carstva je sličnost sa Sinom čovečijim. Njegovi podanici su siromašni duhom, krotki, prognani pravde radi. Njima pripada Nebesko carstvo. I mada još nije sasvim dovršeno, u njima je otpočelo delo koje će ih učiniti dostojnim da dobiju deo u nasledstvu svetih u videlu«. (Kološanima 1, 12). Svi koji osećaju veliko siromaštvo svoje duše i shvata ju da nikakvog dobra nemaju u sebi, mogu dobiti pravednost i snagu gledanjem u Isusa. On kaže: «Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni.« (Matej 11, 28) On nas moli da svoje si- romaštvo zamenimo bogatstvom Njegove milosti. Mi nismo do stojni Božje ljubavi, ali Hristos, naš Jemac, dostojan je nje i može da spase sve koji dolaze k Njemu. Bez obzira kakvo je bilo naše iskustvo iz prošlosti, bez obzira na naše obeshrabrujuće trenutne okolnosti, ako dođemo Isusu takvi kakvi jesmo, slabi, bespomoćni i očajni, naš milostivi Spasitelj izaći ćee nam daleko u susret, zagrliti nas rukama svoje ljubavi i ogrnuti plaštem svoje pravednosti. On će nas predstaviti Ocu odevene u belu odeću sopstvenog karaktera. On se zalaže za nas pred Bogom govoreći: Ja sam zauzeo mesto ovog grešnika. Ne gledaj to zalutalo dete, već gledaj Mene. Koliko god sotona glasno govorio protiv nas, optužujući nas za greh i polažući na nas pravo kao na svoj plen, Hristova krv govori mnogo snažnije. »I govoriće: U Gospodu je pravda i sila… U Gospodu će se opravdati i proslaviti sve potomstvo Izrailjevo.» (Isaija 45, 24. 25)