Živeti životom
zahvalnosti
Živeti životom zahvalnosti
Verujem da, kao hrišćani, imamo mnogo toga za šta treba da budemo zahvalni, više nego što možemo da zamislimo.
Postojao je jedan bogati Teksašanin koji je imao naviku da svom ocu svake godine za rođendan poklanja skupe i jedinstvene poklone. Jedne godine poklonio mu je časove upravljanja zmajem. Jednom mu je poklonio čitavu diskografiju jednog poznatog pevača, na koricama svake ploče potpisao se sam pevač.
Ali prethodne godine prevazišao je samog sebe. Kupio je jednu retku vrstu južno američke ptice koje se zove „prevodilac“. Ova ptica mogla je da govori pet jezika i da zviždi teksašku himnu stojeći na jednoj nozi. Talentovana ptica koštala je deset hiljada dolara, ali sin je smatrao da vredi svaki peni.
To će biti rođendanski poklon koji otac nikada neće zaboraviti. Nedelju dana posle rođendana pozvao je oca. „Tata, kako ti se dopala ptica?“ Otac je odgovorio, „Bila je ukusna.“
Imamo toliko mnogo da ponekad ne vidimo veliku vrednost svega što nam je Bog dao. To je nezahvalnost.
Neko je jednom rekao, „Početak čovekove pobune protiv Boga bio je, i još uvek jeste, nezahvalno srce.“ Ova rečenica dobro zaključuje naše vreme. To je stav u kome čovek posmatra sebe kao izvor snage, sreće i napretka. Na nas, kao hrišćane, utiče taj stav i živimo u večito prisutnoj opasnosti da pomislimo da je ono što jesmo ili imamo rezultat onoga što smo sami uradili. To je stav koji je suprotan učenju Pisma i nije u skladu sa životom ispunjenim Duhom.
Oni koji poznaju Isusa, koji su nanovo rođeni i dobili dar večnog života, nikada ne treba da imaju ovakav stav. Imamo toliko toga za šta treba da budemo zahvalni. Imamo jevanđelje, dobru vest i prednost da ga objavimo ostatku sveta.
U Psamlu 100 imamo poziv da zahvaljujemo Gospodu zbog toga ko je On i šta je uradio. Kaže nam se kako da Mu zahvaljujemo i kako i gde da to činimo. Hajde da pogledamo ovaj odlomak i da zatim izvučemo neke praktične primene koje možemo da sprovedemo u naš život. Ima pet stihova, zato ćemo istražiti pet tačaka.
On je dostojan radovanja
„Raduj se Gospodu, sva zemljo!“ 1. stih
U Jevrejskoj enciklopediji, Kofman Koler kaže da ni jedan drugi jezik ne sadrži toliko izraza za radost i radovanje kao Jevrejski. U Starom zavetu koristi se trinaest jevrejskih korena, u dvadeset i sedam različitih reči, uglavnom za neki vid radosti ili radosnog učestvovanja na verskim bogosluženjima.
Jevrejski verski rituali prikazuju Boga kao izvor radosti. Suprotno ritualima drugih vera na Istoku, jevrejsko bogosluženje bilo je u suštini radosno objavljivanje i proslavljanje. Dobar Izrailjac je smatrao da je čin zahvaljivanja Bogu vrhunska radost u njegovom životu. Čista radost je radost u Bogu kao njenom izvoru i objektu. Psalmista kaže, „Pokazaćeš mi put životni: obilje je radosti pred licem Tvojim, uteha u desnici Tvojoj doveka“ (Psalam 16,11).
Mi treba da izražavamo našu zahvalnost Gospodu glasno i javno. Treba da stvaramo „radosnu viku“. Reč „vika“ znači glasno eksplodirati. Zamišljamo sliku nekoga ko je toliko pun emocija da ne može da se savlada. Išao sam na profesionalne utakmice i video emocije
koje navijači izražavaju kada neko dobro igra. Oni postaju uzbuđeni i oduševljeni. Da li poznajete istoriju reči oduševljenje? Ona potiče iz grčkog, a znači biti opsednut Bogom. Ako je tako, onda danas u crkvi ima veoma malo ljudi koji su opsednuti Bogom jer pokazuju tako malo oduševljenja.
Hajde da pogledamo 2. stih.
On je dostojan službe
„Služite Gospodu veselo; idite pred lice Njegovo pevajući“ (2. stih) Služenje Gospodu podrazumeva tri stvari:
- Poniznost: ne možete da služite nekome ukoliko nemate ponizan
- Vernost: služba podrazumeva vernost, inače ne bi bila služba već
- Aktivnost: ne možete da služite nekome ako ništa ne
Mnogi ljudi misle da je služba Bogu rezervisana za one koji se time profesionalno bave, ali Pismo nam kaže da su svi koji Ga poznaju kao Gospoda i Spasitelja sveštenici, ili sluge našeg Gospoda Isusa Hrista.
Upamtite, Bogu je više stalo do onoga što jesmo nego do onoga što radimo, jer će ono što jesmo odrediti ono što radimo. Kada je Bog davao zakon Izrailjcima u 5.Mojsijevoj 28,47, rekao im je da će biti prokleti ako ne budu radosno služili Gospodu, iz radosnog srca zbog obilja svega što su primili.
Toliko mnogo ljudi koji tvrde da poznaju Isusa kao Gospoda i Spasitelja žive životom koji nema radosti ili sreće. To je zato što su se usmerili na pogrešne stvari. Neki Mu služe iz pohlepe. Te osobe rade za Gospoda ili Njegovu crkvu samo zbog onoga što će dobiti za uzvrat.
Pohlepan čovek je osuđen na nesrećan život. Zašto? Zato što fizičke stvari, zemaljska imovina ili ljudska dostignuća ne mogu da ispune duhovne potrebe. Osoba čije je blago na zemlji ima duboke duhovne potrebe, ali neće moći da ih ispuni sve dok je usmerena na materijalne stvari. Što više traži radost, to se više udaljava od nje. To je kao da pijete slanu vodu; što više pijete to ste žedniji.
Neki služe Gospodu uz ljutnju. Njihov stav postavlja pitanje, „Zašto moram ovo da radim za Boga, zar nisam već dovoljno uradio?“ Ovi ljudi iskreno misle da su platili svoj dug Bogu i da im sada Bog nekako nešto duguje. Oni su slepi prema Božjim blagoslovima i svom sopstvenom nezaslužnom stanju. Uvek ćemo biti dužni Bogu, nikada ne možemo da Mu platimo.
Pisac Džon Maksvel to ovako kaže, „Onog trenutka kada se rodimo, već nekome dugujemo za devet meseci stanovanja i hrane… i nikada ne možemo da otplatimo taj dug.“ Nikada ne možemo dovoljno da se zahvalimo našem Gospodu.
Drugi, opet, službu Gospodu posmatraju kao težak posao.
Oni su izgubili radost spasenja. Slično braku, naš odnos sa Gospodom ne treba da bude težak posao kome nedostaje strasti i revnosti. On postaje takav samo ako mu mi to dozvolimo.
Ne treba da služimo Gospodu iz pohlepe, uz ljutnju ili da nam bude teško. Treba da Mu služimo s radošću.
To možemo lako da učinimo ako upamtimo šta nam kaže treći stih.
Samo On je Bog
„Poznajte Gospod da je Bog.“
Niko drugi ne zaslužuje našu službu kao On. On je Bog. On mora da bude prvi u našem život. Ispred naše karijere, naše porodice, dece, žene, pre sopstvenih želja, pre svega. Gospod mora da bude prvi. To je naša motivacija za službu iz radosti. Tako možemo da živimo životom zahvalnosti jer je Gospod kome služimo Bog.
„On nas je stvorio, i mi smo dostojanje Njegovo“ – to je snažno pobijanje onima koji misle da su sami zaslužni za blagoslove u svom životu. On nas je stvorio i mi Mu pripadamo, a kada smo se prodali u greh, On nas je otkupio nazad sebi krvlju Svog dragocenog Sina Isusa.
Mi ne polažemo pravo na naš život. On pripada Njemu.
„Narod Njegov i ovce paše Njegove“ – Mi smo Njegovi predstavnici ovde na zemlji. On nas vodi kao Pastir, stara se za nas, čuva nas, teši, štiti i čini da napredujemo. Samo On je izvor svih naših blagoslova.
Jedna drevna kineska poslovica kaže, „Kada pijete iz potoka, setite se izvora.“ Ako pijemo iz potoka Njegove dobrote, moramo da se setimo da je On izvor svakog blagoslova.
Hajde da sada pogledamo 4. stih.
On je dostojan proslavljanja
„Ulazite na vrata Njegova sa slavom, u dvore Njegove s hvalom. Slavite Ga, i blagosiljajte ime Njegovo“ (4. stih).
U drevnom Izrailju, Izrailjci su mogli da dožive Božje prisustvo samo kroz Kovčeg zaveta. Tu je Bog prebivao. Ali sada, zbog Isusa, On živi u svima koji veruju u Njega i prihvataju Njegovo oproštenje greha i večno spasenje. Novozavetni hrišćani se uvek nalaze u Božjem prisustvu. Ne možemo to da izbegnemo. Zato naš stav uvek treba da bude stav zahvalnosti i stav proslavljanja. Treba da budemo zahvalni i da blagosiljamo Njegovo ime.
Blagoslovi se obično prenose sa većeg na manje. Tako u celom Starom zavetu naći ćete ljude koji traže Božje blagoslove. Setite se priče o Isakovom sinu, Jakovu, koji se borio sa anđelom Gospodnjim do zore u 1.Mojsijevoj 32,26. On je rekao anđelu da ga neće pustiti ukoliko ga ne blagoslovi.
To je bio blagoslov koji će obnoviti izobilje i uspeh osobi koja ga prima. Tako se on prenosi od većeg manjem. To je normalno blagoslov za budućnost.
Ali drevni Jevreji razumeli su nešto o ovom blagoslovu za izobilje i uspeh. Oni su razumeli da on može da potiče samo od Boga. Zato kada je blagoslov usmeren prema Bogu, on nema smisao da Mu se daje već je priznanje da samo Bog može da blagoslovi. On postaje opis, izraz zahvalnosti i priznanje da je Bog jedini izvor bogatog i ispunjenog života. Zato treba da blagosiljamo ime Gospodnje.
Kada nam Pismo govori da blagosiljamo Gospoda, ono nam govori da moramo da objavljujemo, priznajemo, pripisujemo zasluge, prepoznajemo i tvrdimo svojim rečima i delima da je samo Bog izvor sve prave sreće i blagoslova u životu. Kada to činimo, mi nemamo izbora nego da se zahvaljujemo.
Zato je nemoguće da budemo u ispravnoj zajednici sa Bogom a da nam nedostaje ovaj stav zahvaljivanja. Stav zahvaljivanja je prirodni rezultat ispravnog razumevanja ko je Bog i šta je On uradio za nas. Ako živite bez zahvanosti, živite u prevari da ste vi ili neko drugi odgovorni za dobro u vašem životu.
Pokazana zahvalnost je dokaz pravilnog razumevanja ko je Bog. Ako želite da znate zašto je On dostojan našeg proslavljanja, pogledajte 5. stih.
Bog je dobar
„Jer je dobar Gospod; milost je Njegova uvek, i istina Njegova od kolena na koleno“ (5. stih).
Zato treba da proslavljamo Boga, zato treba da ulazimo na vrata Njegova sa zahvaljivanjem i da Mu radosno služimo. On je dobar, jer se smilovao na nas i Njegova je istina beskrajna.
Ne postoji niko drugi o kome bi ovo moglo da se kaže. Bog je dobar.
Dozvolite mi da vam dam tri jednostavna predloga koja mogu da vam pomognu da steknete i zadržite sav zahvalnosti u vašem životu.
Obratite pažnju – to znači da živite svesno – Često smo skloni da ne vidimo ništa drugo osim sopstvene Potreban je samo kratak put do siromašnog dela grada ili naselja da se podsetimo na velike blagoslove koje smo primili.
Obratite pažnju, budite svesni, otvorite oči prema svetu oko sebe. Bićete šokirani, ali takođe ćete postati zahvalni.
Napravite inventar blagoslova u vašem životu
Da li ste u skorije vreme napravili pauzu da biste prebrojali blagoslove u svom životu. Većina nas je sklona na se usmeri na ono što nije dobro, što nam daje iskrivljenu sliku o životu. Pisac časopisa Los Anđeles Tajms, Beri Sigel, ističe ovo u jednom svom članku. On kaže: Razmislite o onome što neki naučnici predviđaju.
Kada bi svi nagomilavali časopis Nacionalna Geografija u svojim podrumima ili tavanima umesto da ih bace, težina časopisa bi izazvala da zemljino tle uskoro potone za 100 stopa i okeani bi nas potopili.
Ako broj mikroskopskih uzoraka na slajdovima koji je podnesu u jednu bolničku laboratoriju u Sent Luisu, nastavi da raste trenutnom brzinom, ta metropola će biti zakopana ispod tri stope stakla do godine 2224.
Kada bi posetioci plaža nastavljali da se vraćaju kući sa isto onoliko peska koliko se za njih zalepi danas, 80% plaža nestalo bi za deset godina…
Ako se usmerimo na pogrešne stvari, nikada nećemo videti ono što je dobro. Napravite inventar svojih blagoslova i prestanite da se usmeravate na ono što bi moglo da krene po zlu.
Preduzmite akciju
Preokrenite vaš stav zahvalnosti u akciju zahvalnosti – učinite nešto dobro za nekoga.
Bog vam je dao mnogo, podelite to. On je to stavio u vaše ruke da vidi kakav ćete biti sluga. On vam je dao sve što imate kako biste bili Njegov predstavnik, zato učinite s tim isto što bi On učinio. Isus je rekao da kada postupamo iz ljubaznosti, blagosiljajući jedni druge makar i čašom sveže vode, to je kao da smo to učinili Njemu.
Jedan bogati čovek jednom je rekao svom prijatelju, „Zašto me svi kritikuju zato što sam škrt? Svi znaju da ću kada umrem sve ostaviti u dobrotvorne svrhe.“
Prijatelj mu je rekao, „Daj da ti ispričam o prasetu koje se jednog dana žalilo kravi zbog svoje nepopularnosti. Ljudi uvek pričaju o tvojoj krotosti i tvojim lepim očima, reklo je prase.
Naravno, daješ mleko i od njega prave i maslac, ali ja dajem više. Ja dajem šunku, slaninu, čekinje… Gricaju mi čak i noge! Ipak, niko me ne voli. Zašto?“ Krava je malo razmislila i odgovorila, „Pa, možda je to zato što ja dajem dok sam još uvek živa.“
Svi mi imamo određena dobra. Ne možemo ih poneti sa sobom kada jednog dana umremo. Pronađite i učinite nešto korisno sa tim. Pokažite vašu zahvalnost Bogu tako što ćete Mu služiti onim što vam je dao.
Šta je sa vama danas?
Da li vaš život prikazuje osećaj zahvalnosti Bogu?
Kada vas drugi pogledaju, da li ste svesni da živite za Nekoga kome dugujete veliki dug?
Imate li radosti u životu?
Da li se to vidi?
Da li ste u skorije vreme pokazali svoju zahvalnost Gospodu?