Skrivena meta

Skrivena meta

“King DŽejms Biblija može s pravom biti poštovana kao jedan odličan prevod, po standardima iz 1611. godine, a i kasnijim. Ipak, prevodi na kraju uvek zahtevaju revizije, ne obavezno zato što su neispravni, nego zbog toga što se jezik na koji su prevedeni menja tokom vremena.Prevođenje je kao gađanje u pokretnu metu, koja se sve brže kreće tokom vekova.”
Čim se pojavila, King DŽejms Biblija bila je napadnuta iz svih krugova. Neki su bili naklonjeni Biskupskoj Bibliji; mnogo više njih Ženevskoj Bibliji. Postojala je netrpeljivost.
Prevodioci nisu bili iznenađeni.
U ranijim izdanjima prevoda King DŽejms, na početku je postojao predgovor pod naslovom “Prevodioci čitaocu”. Predgovor je bio skroman poziv prevodioca da se da prilika novoj verziji. NJihov rad je, rekli su prevodioci, “dočekan sa podozrenjem umesto sa ljubavlju”.
Prevodioci King DŽejms verzije imali su dosta pohvalnih reči za prethodne prevode.
To je zanimljivo.
U poslednjih pola veka, situacija se promenila. Pristalice King DŽejms Biblije neprestano kritikuju mnoge moderne verzije. Takvo ponašanje suprotno je duhu onih ljudi koji su preveli Bibliju koju brane.
“Prevođenje je poput ciljanja u pokretne mete, koje se tokom vekova sve brže kreću. Engleski se danas mnogo brže razvija nego bilo kada u svojoj istoriji. Neke reči prestaju da se koriste; druge menjaju svoje značenje. Kada i samom prevodu treba prevod, on onda prestaje da služi svojoj prvobitnoj svrsi.”
Prevodioci King DŽejms Biblije preveli su Božju reč na živi engleski. Ukratko, učinili su je dostupnom običnim čitaocima. Pristupačnost je povećana ubacivanjem podele na poglavlja i stihove iz ranijih verzija i unošenjem interpunkcije u tekst.
“Prozni tekst King DŽejms Biblije ima moć da pokrene i obrati, i ispoljava snažan uticaj na mentalni sklop generacija ljudi koje govore engleskim jezikom”, napisao je u naše vreme jedan pisac. Snaga i uticaj ove Biblije “neće se završiti, osim ako se istorija završi ili engleski prestane da bude živi jezik”. Pored svega toga, lep i snažan engleski King DŽejms verzije nikada nije bio govorni engleski – ni u koje vreme. U velikoj meri uvek je bio nešto “veštačko”.
U 18. veku je DŽon Vesli (John Wesley) bio svestan potrebe, još jednom, da se Reč učini dostupnom novoj generaciji. Uzvišeni stil engleskog jezika King DŽejms verzije, zajedno sa ogromnim promenama u upotrebi jezika tokom prethodnog veka, učinili su da je bila uveliko nerazumljiva radničkoj klasi koja je postala brojnija u industrijskoj revoluciji.

KATOLIČKE VERZIJE

Pre objavljivanja King DŽejms verzije, jedna engleska Biblija načinjena je za rimokatoličke čitaoce. Ostale katoličke Biblije na engleskom sastavljene su u 20. veku.
Sabor u Trentu 1546. godine nametnuo je da se “stara verzija Vulgate, koja je priznata svojom dugom upotrebom tokom mnogih vekova, smatra kao autentična u javnim poučavanjima, raspravama, propovedima i govorima…” Na osnovu teksta Vulgate nastala je Due Biblija iz 1578. godine.
Ronald Noks (Ronald Knox) i dvadeset osam drugih rimokatoličkih stručnjaka načinili su Jerusalimsku Bibliju 1966. godine. Za razliku od prethodnih rimokatoličkih verzija, Jerusalimska Biblija bila je prevod sa originalnih jezika, ne sa Jeronimove Vulgate. Kvalitet rada prevodilaca Jerusalimske Biblije dobio je mnoge pohvale od protestantskih i jevrejskih stručnjaka.
Nova američka Biblija i Nova jerusalimska Biblija, naredni katolički prevodi, takođe su primili mnoge pohvale od nekatolika.

KING DŽEJMS: POTREBA ZA REVIZIJOM

Početkom dvadesetog veka, King DŽejms verzija bila je jedna od najkorišćenijih na engleskom govornom području. Zah­tevi za njenom revizijom bili su dvojaki: 1. Želja sa Biblijom na “engleskom jeziku običnog čoveka” kome je uzvišena proza King DŽejms verzije bila nerazumljiva. 2. Želja za većom tačnošću teksta.
Ono što je podsticalo zahteve za revizijom King DŽejms verzije bilo je otkriće više od 4500 manuskripata grčkog Novog zaveta. Najznačajnije od svih bilo je, naravno, otkriće Kodeksa Sinaitikusa. “Postalo je mnogo jasnije da je potrebna prerada Autorizovane verzije koja bi više odgovarala grčkom tekstu Novog zaveta…”
Revidirana verzija (Revised Version) Novog zaveta objavljena je u maju 1881. godine, a Starog zaveta 1885. godine. Američki stručnjaci su 1901. godine stvorili Američku standardnu verziju.

VERZIJE NA MODERNOM ENGLESKOM

Pedantnost i preciznost sa kojom su radili autori Revidirane verzije učinile su je omiljenom među studentima. Razlike pronađene u Kodeksu Sinaitikusu i Kodeksu Vatikanusu uključene su u tekst Revidirane verzije ili u fusnote.
Ipak, još uvek je postojao problem staromodnog jezika.
A. M. Hanter (A. M. Hunter), pišući 1951. godine, izražava osećanja mnogih stručnjaka iz tog vremena:
“Od nastanka King DŽejms verzije 1611. godine, prošlo je blizu tri i po veka. Za to vreme naš govor se tako promenio da je Autorizovana verzija, sa svojim slavnim jezikom, sve više i više izrastala u jedan strani jezik. Običan čovek ne koristi ili pravilno ne razume jezički stil svojih predaka iz doba Elizabete. Ako je hrišćanski učitelj ili propovednik zainteresovan samo za književnu vrednost, on može biti zadovoljan Autorizovanom verzijom. Međutim, njegov je zadatak da propoveda ili podučava reč Božju pokoljenju koje je gotovo biblijski nepismeno i polako zapada u paganstvo. Potrebna je jedna verzija Novog zaveta u odeći našeg običnog govora…”
Novi zavet nije napisan na klasičnom grčkom, već na koine, narodnom grčkom jeziku. Ako su ljudi Pavlovog vremena mogli čitati Pismo na svom svakodnevnom jeziku, zašto ljudi danas ne bi imali istu prednost?
Značajan ali osporavan proboj izvršio je sjajni škotski stručnjak dr DŽejms Mofat (James Moffatt). Mofat je objavio svoj Novi zavet 1913. godine, Stari zavet 1924. godine, a kompletnu jednotomnu Bibliju, Novi prevod Biblije, 1928. godine. NJegova verzija je uistinu zaprepastila verske autoritete. Mofat je dobro vladao hebrejskim, kao i grčkim. Oba jezika je pretočio u slobodan i energičan engleski. Mada akademik, veoma je dobro poznavao svetovni jezik i nije se ustručavao da ga koristi umesto pobožnog jezika koji bi čitaoci očekivali da nađu u svojim Biblijama.

SKORAŠNJI PREVODI

Kada se završio Drugi svetski rat, postojao je otpor spram još jedne puke revizije Autorizovane verzije, u prilog potpuno novog prevoda na modernom govoru.
Verovatno je ovo raspoloženje izazvao dr DŽ. B. Filips (J. B. Phillips) u ratnim godinama. Kao sveštenik parohije koja je često doživljavala teška noćna bombardovanja, Filips je zaključio da je hrišćanstvo steklo novu važnost među njegovim parohijanima. NJegov ideal je bio da ulije isti osećaj i mladima u njegovoj zajednici. Pokušao je da ih upozna sa poslanicama apostola Pavla. Verovao je da stalna pretnja progonom pod kojom su rane crkve živele nalikuje stalnim pret­njama uništenjem pod kojim su živeli stanovnici Londona u vreme rata. U omladinskim klubovima Filips je čitao stihove iz Pavlovih poslanica. “Mislio sam: veliki deo ovog teksta napisao je jedan hrišćanin u nevolji drugim hrišćanima u nevolji, pa verujem je da će se ovi mladi ljudi prepoznati u njihovoj situaciji.” Ipak, Filips je bio razočaran: “Susreo sam se sa skoro potpunim odsustvom razumevanja. Mladi, iako nisu bili neinteligentni, jednostavno nisu shvatali biblijski jezik.”
Filips je bio vrhunski stručnjak na Kembridžu i odlično je poznavao grčki jezik. Tokom svoje službe imao je “strastvenu težnju da Bibliju učini razumljivom”. Takođe je razvio zavidnu sposobnost komunikacije sa svim uzrastima i socijalnim grupama na engleskom jeziku koji je bio ujedno i razumljiv i snažan. Bio je upućen u druge moderne prevode nastale u 20. veku i prilično je osuđivao uštogljeni, “prevodilački engleski” na kojem su oni napisani.
U svom zauzetom ratnom rasporedu, dr Filips je odvajao jedno jutro svake sedmice za prevođenje Pavlovih poslanica. Kada je završio Poslanicu Kološanima, poslao je primerak K. S. Luisu (C. S. Lewis) na Magdalen koledž u Oksfordu. Dobio je njegov odgovor avgusta 1943. godine. Luis je pisao: “Hvala ti hiljadu puta. Mislio sam da prilično dobro poznajem Kološanima poslanicu, ali tvoje parafraze učinile su je mnogo značajnijom – to je kao da gledaš poznatu sliku nakon dobrog čišćenja.” Luis je ohrabrio Filipsa da završi sve Pavlove poslanice i da ih objavi pod naslovom: Pisma mladim crkvama.
Dok je radio na svom prevodu, Filips ga je isprobao na sastancima mladih i naišao na trenutan i pozitivan odgovor. Pisma mladim crkvama su konačno objavljena 1947. godine sa predgovorom koji je napisao K. S. Luis. Delo je doživelo trenutan uspeh. Za kratko vreme Filipsa su intervjuisali i na radiju i na televiziji. Vrlo brzo se njegova slava proširila preko Atlantika. Objavio je Jevanđelja na modernom engleskom 1952. godine.
Nema sumnje da je brzi uspeh DŽ. B. Filipsa zapalio oduševljenje u crkvama Engleske i Škotske da se načini potpuno nov prevod engleske Biblije. Rezultat je bio nastanak Nove engleske Biblije. Novi zavet je objavljen 1961. godine, a cela Biblija 1970. godine.
U mnoštvu modernih verzija, DŽ. B. Filipsova se bez sumnje najviše približila potrebama običnog čoveka. On je 1972. godine objavio revidirano izdanje Novog zaveta na modernom engleskom u koji je uključio više od 2000 izmena.
Filipsov cilj da izbegne teološke termine i pobožnu frazeologiju preuzeli su i prevodioci Biblije radosnih vesti, koja po čitkosti može da se uporedi sa Filipsovim prevodom. NJu je prvi put objavilo Američko biblijsko društvo 1976. godine.
Nova međunarodna verzija (1977. god.) uspešan je pokušaj spajanja čitljivosti i tačnosti teksta.
Ređali su se brojni novi prevodi i revizije prevoda, Revidirana engleska Biblija (1989. god.), Nova revidirana standardna verzija, Nova američka standardna Biblija (1995. god.) itd.
Verzija King DŽejms još uvek uživa veliki ugled. Revidirana Autorizovana verzija King DŽejms Biblije – zadržavajući veličanstvenost svog jezika, ali uklanjajući još očiglednije arhaizme – objavljena je u Sjedinjenim Državama 1982. godine.
Mnogi su zbunjeni velikim brojem sada dostupnih prevoda i postavljaju pitanje, “Koja verzija je najbolja?” Odgovorio bih pitanjem: “Najbolja za šta?”
Najbolji način da doznate koja je verzija dobra za vas je da posetite neku biblioteku ili knjižaru, uzmete različite verzije sa polica – i uporedite ih.
Da li neka od ovih verzija sadrži teološke predrasude? Nakon godina istraživanja i upoređivanja, udubljivanja u grčki na kojem je napisan Novi zavet, dr A. Grejem Maksvel (Graham Maxwell), penzionisani profesor sa univerziteta Loma Linda, rekao je: “Pregledao sam mnoštvo verzija i pronašao da su teološke predrasude tako retke da se mogu zanemariti.” Biblijski prevodioci, tvrdi Maksvel, bili su veoma pošteni ljudi, a značajna je i činjenica da “biblijski stručnjaci stalno motre jedni na druge”.
Međutim, kako je Alister Mekgrat (Alister McGrath) napisao: “Prevodi su kao ciljanje u pokretne mete, koje se sve brže kreću tokom vekova. Engleski se danas mnogo brže razvija nego bilo kada u svojoj istoriji.” To je suština problema za one koji još teže Tindalovoj viziji dosezanja širokih masa poznatim, govornim verzijama.
Rob Lejsi (Rob Lacey) je želeo da Bibliju učini razumljivom naročito omladini iz urbanih sredina. Kada je Lejsi prvi put objavio Urbanu Bibliju 2003. godine (Zondervan), mnogi su bili začuđeni Lejsijevim MTV stilom dijaloga i doslednim korišćenjem savremenog urbanog jezika. Evo kako Urbana Biblija prevodi Jovan 11:25,26:
Isus reče, “Ja sam smrt smrti. Ja sam Život sa velikim ‘Ž’. Uložite sve što imate u mene i živećete, čak i ako umrete. Stavite sve na crtu za mene i nikada nećete umreti.”
Daroviti, kreativni ljudi još uvek ciljaju pokretne mete!