Blago onima koji plaču, jer će se utešiti
Autor: ELEN G. VAJT
Plač, koji je ovde pomenut, predstavlja iskreno žaljenje zbog greha. Isus kaže: „I kad Ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.« (Jovan 12, 32) Kada neko bude pokrenut da pogleda Isusa podignutog na krst, tada shvata svu grešnost ljudskog roda. On tada uviđa da je greh mučio i razapeo Gospoda slave. Tada uviđa da je, iako voljen neuporedivo nežnom ljubavlju, svojim životom stvarao sliku stalne nezahvalnosti i buntovništva. Odrekao se svog najboljeg Prijatelja i zloupotrebio najdragoceniji Dar Neba. Ponovo je lično razapinjao Božjeg Sina i pro- badao okrvavljeno i probodeno srce. Ponor greha, ogroman, mračan i dubok, odvaja ga od Boga i on plače slomljena srca. Onaj koji ovako plače utešiće se«. Bog nam otkriva našu krivicu da bismo mogli da nađemo utočište u Hristu, da se uz Njegovu pomoć oslobodimo robovanja grehu i radujemo u slobodi koju imaju Božji sinovi. U istinskoj skrušenosti možemo doći do podnožja krsta i tu ostaviti svoje terete. Spasiteljeve reči objavljuju vest utehe i onima koji trpe nevolje ili su nekoga izgubili. Naša tuga ne niče iz zemlje. Bog „ne muči iz srca svojega ni cveli sinova čovečjih«. (Plač Jeremijin 3, 33) Kad On dozvoli da na nas naiđu iskušenja i nevolje, to nam je na korist, da dobijemo deo od Njegove svetosti». (Jevrejima 12, 10) Ma koliko iskušenje izgleda gorko i teško, onaj koji ga u veri, podnosi, dobiće blagoslov. Okrutan udarac, koji odnosi zemaljske radosti, može da posluži kao sredstvo za upravljanje našeg pogleda prema Nebu. Koliko ima ljudi koji nikada ne bi upoznali Isusa da ih patnja nije privolela da u Njemu potraže utehu! Bog se služi životnim teškoćama da bi uklonio nečistotu i grubost iz našeg karaktera. One pokreću proces sečenja, oblikovanja, klesanja, glačanja i ulepšavanja, a on zadaje bol. Nije lako biti pritisnut brusilicom. Međutim, tako se kamen priprema za mesto koje treba da zauzme u nebeskom hramu. Učitelj ne troši vreme i trud baveći se nekim bezvrednim materijalom. On glača svoje dragoceno kamenje, jer ono tako postaje vredno palate. Gospod će pomoći svima koji se uzdaju u Njega. Ljudi vere postići će dragocene pobede. Oni će naučiti dragocene pouke. Steći će dragocena iskustva. Naš nebeski Otac nikada ne zaboravlja one koje je ophrvala tuga. Kada se David penjao uz Maslinsku goru i idući plakaše, i pokrivene glave i bos iđaše« (2. Samuilova 15, 30), Gospod ga je sa sažaljenjem posmatrao. David je bio odeven u kostret (gruba odeća od kozje dlake), i savest ga je optuživala. Ti spoljašnji znaci poniznosti svedočili su o njegovoj dubokoj skrušenosti. Potresnim i bolnim rečima izneo je pred Boga svoju nevolju, a Gospod nije odbacio svoga slugu. David nikada nije bio tako drag srcu Beskrajne Ljubavi kao tada kada je, obuzet grižom savesti, bežao da spase svoj život od neprijatelja koje je njegov sin podigao na pobunu.
