Cena

pohlepe

Cena pohlepe

Grad Sao Paolo izgledao je blistavo te noći dok sam ga posmatrao s balkona palate Italija. Ulazeći u restoran, pogledao sam unaokolo. Portir, visoki plavi mladić izveštačenog ponašanja, upitao je kao da me poznaje: »Gospodin Bujon«?
Potvrdio sam osmehom, i on me je odveo do privatnog stola u pozadini. Osoba koju sam tražio već je bila tamo, čekajući da se pojavim. Kada se podigao, razmenili smo pozdrave i posle kratkog neobaveznog razgovora, prešao je na temu.
»Vi znate da ja imam novac«, rekao je odmah preuzimajući glavnu reč. »Mogu da kupim šta god želim, mogu da putujem do koga god mesta na Zemlji želim; mogu da učinim da se dogodi i ono o čemu ljudi mogu samo da sanjaju; ali kada se spusti noć, ne mogu da spavam. Osećam se kao da nekome nešto dugujem. Ima noći kada ostajem budan do zore. Kažite mi šta mi nedostaje, samo, molim vas, nemojte tražiti od mene da postanem vernik vaše Crkve i nemojte mi govoriti o Isusu!«
Njegovo držanje me je iznenadilo. Iako je bio div u poslovnom svetu, sedeo je tu skoro preklinjući za pomoć, ali nije želeo da mi dozvoli da mu govorim o Isusu.
»Svakako znate da sam pastor«, rekao sam.
»Da, zar pastori ne mogu da govore ni o čemu drugom osim o religiji?«
»Naravno da mogu. Mogu da raspravljam s vama o akcijama na tržištu ili o sadašnjem kursu dolara. Mogu da vam govorim o sportu ili o kulturi različitih zemalja koje sam posetio, ali vi ste upravo postavili određeno pitanje. Vi želite da znate šta vam to nedostaje i ja sam skoro siguran da ne mislite na akcije i poslove, na putovanja i kulturu. Vama je neophodan duhovni smisao u životu, a ne želite da vam govorim o Isusu Hristu. Šta ja tu mogu da učinim? Ukoliko treba da vam govorim o rešenju vašeg problema i da vam kažem da se on nalazi u Indiji i da će vas koštati milion dolara da ga dobijete, ne biste oklevali ni trenutka. Odmah biste seli u svoj privatni avion i odleteli tamo da potražite rešenje. Da li sam u pravu?«
Čovek je trepnuo nekoliko puta, uzeo gutljaj vode i nije znao šta da kaže. Bio je svestan praznine u svom životu. Nešto je bilo ozbiljno poremećeno. U početku svoje karijere, kada je još bio mlad i pun snova i ambicija, verovao je da će mu novac doneti sreću. Usredsredio je sve svoje napore da ga dobije i postigao svoj cilj. Sada je bio multimilioner i u skladu sa svojim prvobitnim planom, trebalo je da bude zadovoljan – ali nije bio. Umesto toga, osećao je stalni strah i nije mogao da mu odredi uzrok. Iako je tražio pomoć, nije želeo da čuje ni reč o Bogu.
Još malo smo se šetali, zatim smo se pozdravili bez ikakvog zaključka. Klasični portret savremenog čoveka, kome je novac postao bog. Ali, uprkos svom novcu, bio je prazan i iscrpljen.
»Novac je snažan konj«, kaže poslovica. Ljudi su uvek davali sve od sebe da steknu što više novca. »Novac je poluga koja preokreće svet«, ponavljali su istraživači zlata, dok su naporu da ga steknu, izlagali svoj život opasnosti u amazonskim džunglama.
Čovek s kojim sam te noći razgovarao otkrio je da novac ne donosi sreću. Međutim, mnogi, u očajničkom naporu da ispune prazninu koju novac nije mogao da ispuni, padaju kao žrtve pohlepe: postaju pravi idolopoklonici novcu.
Pohlepni ljudi žive samo da stiču. Nagomilavaju blago koje ne mogu da upotrebe. Uplašeni da ne potroše i užasnuti da ne osiromaše, nikada nemaju dovoljno. Nije im stalo ni do koga, osim do sebe. Apostol Pavle opisuje pojavu takvih ljudi kao znak poslednjeg vremena: »Ali ovo znaj da će u poslednje vreme nastati vremena teška, jer će ljudi postati samoživi, srebroljupci, hvališe, ponositi…« (2. Timotiju 3,1.2)

Želja za gomilanjem bogatstva čini da ljudska bića izgube sposobnost da ocenjuju vrednosti. Stvari im postaju mnogo važnije od ljudi. Stalno želeći da budu još bogatiji, bogataši će lagati, iskorišćavati druge, iznuđivati, kvariti i biti pokvareni bez obraćanja pažnje na bližnje. Ovakvi pojedinci postoje u svakoj oblasti ljudske delatnosti, u poslovima, u vlasti, pa čak i u Crkvama.
Upravo siromašni i slabi posebno stradaju od posledica pohlepe drugih. Svakoga dana imaju sve manje mogućnosti, a sve više bede i siromaštva. Jedan od dokaza da je Hristov dolazak blizu je povećanje bogatstva pojedinih i izuzetno siromaštvo mnogih.
Prema izveštaju Projekta Ujedinjenih nacija protiv gladi svake sekunde neko umire od gladi na našoj planeti. Sedamdeset posto od tog tragičnog broja su deca ispod pet godina starosti.
Svetska konferencija o hrani od 13. do 17. novembra 1996. godine zasedala je u Rimu. Stotinu osamdeset i pet naroda poslali su svoje predstavnike. Predložili su da se glad u svetu ukine do 2015. godine. Od datuma održavanja spomenute konferencije broj gladnih u svetu dramatično se povećao.
Najveći deo smrti izazvane glađu predstavlja posledicu hronične pothranjenosti. Porodice jednostavno nemaju hrane, koja im je neophodna da prežive. FAO, Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, ocenjuje da najmanje 820 miliona ljudi pati od gladi i pothranjenosti.
Biblija kaže da će u poslednje dane plač siromašnih prouzrokovati strašan sukob između kapitala i rada. Apostol Jakov kaže: »Hodite sad, bogati, plačite i ridajte za svoje ljute nevolje koje idu na vas. Bogatstvo vaše istruhnu, i haljine vaše pojedoše moljci; zlato vaše i srebro vaše zarđa, i rđa njihova biće svedočanstvo na vas; izešće telo vaše kao oganj. Stekoste bogatstvo u poslednje dane. Gle, viče plata vaših poslenika koji su radili njive vaše i vi ste im otkinuli; i vika žetelaca dođe do ušiju Gospoda Savaota.« (Jakov 5,1-4)
Eksploatacija će one koji žive bez Boga pretvoriti u napunjeno oružje, a vreme će povući okidač. Glad je inkubator rata po celom svetu. Stalno siromaštvo i produženo tlačenje nagone ljude na agresiju i terorizam.
Borba za preživljavanje posebno pogađa one koji žive u poljoprivrednim krajevima i na ivicama velikih gradova. Sedam od svakih deset siromaha, od kojih neki ne zarađuju više od jednog dolara na dan, žive na takvim mestima i posebno su ranjivi na pokušaje revolucionarne gerile da ih regrutuje u pokrete koji tvrde da zastupaju socijalnu pravdu, ali, na nesreću, često na kraju uništavaju ono što je preostalo u već osiromašenoj ekonomiji nižih klasa. Druge žrtve siromaštva padaju u ruke trgovaca drogama i organizovanog kriminala.
Pažljivo proučavanje najkritičnijih društvenih sukoba u našem vremenu otkriva da u najsiromašnijim zemljama s najvećim potrebama, revolucionarna grčenja i delinkvencija odražavaju nepostojanje ekonomskih programa za zadovoljavanje potreba narastajućeg stanovništva. Ljudi koji su decenijama bili lišeni svakog sredstva da poprave svoj život sada su došli u položaj da više ne mogu da izdrže i zato upućuju izazove svim autoritetima.
Većina društvenih sukoba u savremenom svetu ima svoje korene u osećanju očajanja, nepravde i beznadežnosti koji sve više i više pritiskaju ljude. Umešajte u to opštu nejednakost i diskriminaciju, koja preovladava u većini kultura, i imaćete klasnu borbu prorečenu u Bibliji kao jedan od znakova Hristovog skorog dolaska.
Stanje se još više pogoršava, jer su ljudi danas mnogo svesniji nejednakosti i nepravde nego ikada pre. Skoro svako ima pristup radiju, televiziji i drugim oblicima komunikacije. Mediji podupiru potrošnju među onima koji imaju sredstava da kupuju, istovremeno propagirajući način života koji ostaje nedostupan većini stanovnika. Globalizacija informacija raspaljuje sve veći gnev najsiromašnijih društvenih klasa.
Najveći deo sveta više ne prihvata pasivno stare priče da je većina osuđena na siromaštvo i da zato nema načina za promenu stanja. Danas, ljudi žele da promene stanje u svetu. Na nesreću, ne shvataju da oružana borba ne donosi rešenje problema.
Socijalna borba se nastavlja. Ona je posledica nepravde, pohlepe i kolektivne sebičnosti. Međutim, ona se ne zaustavlja na tome. Kada apostol Jakov kaže da će plate radnika vikati da dobiju ono im je bilo uskraćeno, on govori o štrajkovima i radničkoj borbenosti.
Dok pišem ove redove štrajkovi su se proširili po celoj Španiji. Zemlja je skoro paralisana, jer radnici u javnom saobraćaju zahtevaju bolje plate. Štrajk se proširio i na ostale grane privrede, uključujući pogrebne usluge i nameštenike u Ministarstvu pravde.
Nemačka je nedavno prošla kroz haos, kada je nemački radnički sindikat Verdi objavio da će neograničeno nastaviti svoj štrajk na aerodromima i železnici.
Dženeral motors je u Sjedinjenim Državama objavio zatvaranje velikog broja svojih fabrika i smanjenje proizvodnje u ostalima, zbog štrajka u fabrikama jednoga od svojih najvećih dobavljača delova.
Isto to se dogodilo i u Brazilu. Policija u Rio de Žaneiru prestala je da radi da bi iznudila bolje radne uslove, dok u Argentini vozači kamiona zahtevaju bolje plate. Ljudi su izašli na ulice u Peruu da bi protestovali protiv ekonomskih uslova. U Boliviji štrajkači, naoružani palicama, zaustavili su saobraćaj u pet država.
Štrajkovi neprestano pune stupce svetske štampe. Biblija je pre mnogo vremena prorekla sukob između kapitala i rada. To je jedan od znakova skorog dolaska Isusa Hrista.
Međutim, Biblija ne kaže da će bogataši plakati samo zbog štrajkova. Ekonomske nedaće stalno izbijaju po celom svetu. Sjedinjene Države prolaze kroz jedno od najkritičnijih vremena u svojoj finansijskoj istoriji. Tržište akcija je prošlo kroz ponavljane uspone i padove. Nezaposlenost se povećala, a porodice gube svoje domove zbog neisplaćenih hipoteka. U pokušaju da umanji krizu, američka Federalna banka za rezerve nekoliko puta je umanjivala kamatne stope, sve dok inflacija nije postala pretnja zbog povećanja cena nafte.
Mnogi ljudi u Sjedinjenim Državama stalno se pitaju: šta se to događa? Međutim, samo su neki svesni još veće opasnosti koja se pojavljuje na horizontu. Prema Ajzaku Džošui, direktoru Konferencije za ekonomiju na pariskom univerzitetu, nejasno stanje u tri najsnažnije ekonomije u svetu predstavlja aspekt sadašnjeg stanja koji najviše zastrašuje. Japan i Sjedinjene Države bore se sa sporom ekonomijom, a izgledi za Evropu su mračni. Pod takvim okolnostima čovek ne može automatski da odbaci mogućnost globalne ekonomske recesije. To je finansijski cunami koji preti da uništi sve na svome putu.
Prema mišljenju specijalista, sadašnje alternative su ili snažna kriza ili kriza manje snage, ali zato dugotrajnija. I ako je to stvarnost za tri najveće ekonomije u svetu, zamislite šta će se dogoditi s nacijama u razvoju koje neposredno ili posredno zavise od jačih finansijskih sila!
I kao što se često događa, upravo najsiromašniji najviše stradaju. U najmanju ruku, oni su makar navikli da stradaju, zar ne? Imajte na umu da skoro 800 miliona ljudi odlazi u postelju bez večere. Međutim, pomislite i na bogate, koji nikada nisu iskusili nestašicu i koji se drže novca kao izvora sigurnosti. Nije čudo što proročanstvo kaže da će plakati kada više neće moći da se služe svojim bogatstvom.
Kada je berza u Sjedinjenim Državama propala 1929. godine, mnogo milionera izgubilo je sve za tren oka, pa su mnogi među njima odlučili da izvrše samoubistvo. Bile su potrebne godine da zemlja zaboravi i zaleči te rane.
Novac je važan, ali kada se ljudska bića nađu daleko od Boga, onda žive u stalnom nezadovoljstvu. Bogatstvo im postaje opsesija. Oni prianjaju uz njega kao da je novac jedini izvor sigurnosti. Samo što on nije ništa bolji od živog peska!
Isus je rekao: »Svaki, dakle, koji sluša ove moje reči i izvršuje ih, kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu; i udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vetrovi, i napadoše na kuću onu, i ne pade, jer beše utvrđena na kamenu. A svaki koji sluša ove moje reči, a ne izvršuje ih, on će biti kao čovek lud koji sazida kulu svoju na pesku; i udari dažd, i dunuše vetrovi, i udariše na kuću onu, i pade, i raspade se strašno.« (Matej 7,24-27)
Dolaze teška vremena. Finansijski vetrovi počinju da duvaju po celoj Zemlji. Biblija kaže da će biti tako. Kada to vreme bude došlo, šta će se pokazati: gde smo kao pojedinci sazidali svoju kuću?
Odgovor zavisi samo od tebe!

Bore