EGIPAT

Svi ste potvrdili rekao je Dejvid Der kada je gospodin Emerson seo  da se Tir, Sidon i Askalon danas nalaze upravo tamo gde je proročanstvo reklo da će biti. Ali vi ne želite da priznate, ili niste uvereni, da to tajanstveno predviđanje potiče od nekog natprirodnog dara. Pa, ipak, vi znate da, dok prošlost i sadašnjost otkrivaju svoja blaga, sutrašnjica prkosno ćuti.

Imajmo uvek na umu, za vreme ovih razgovora, da su najumniji ljudi opisali najčuvenija predskazanja. Tok istorije može da teče jednolično nekoliko vekova, sve dok neki hrabri mislilac analogiom ne zaključi da će se takav tok dogadaja uvek zbivati. Tada neočekivano jedan čovek, kao što je to Muhamed ili Luter, može da promeni ceo tok istorije; ili, kao što su to učinili Vat, Edison ili braća Rajt, može da uvede revoluciju u civilizaciju.

Proročanstva koja sam već spominjao pozitivna su, tačna i istinita do najsitnijih pojedinosti. Medutim, tek smo ušli na ulazna vrata velikog proročkog hrama.

U vreme kada su živeli Isaija, Jeremija i Jezekilj, Egipat je već bio toliko star da se ponosio dugim neprekinutim nizom faraona, većim od bilo koje druge države. Za Jezekilja je naseljenje Egipta bilo toliko staro koliko je to početak hrišćanske religije za nas danas.

Proročanstva njegovih dana, 600 godina pre Hrista, poznavala su Egipat kao žitnicu sveta, kao zemlju nauke, umet nosti, raskoši i veličanstva kao prethodnika civilizacije. Mnogo vekova one veštačke planine, s pravom slavne egipatske piramide, stajale su kao ponosni stražari ponosne zemlje mnogih arhitektonskih lepota.

Poput svojih spomenika i Egipat je, čini se, ponudio izazov zubu vremena. Svi narodi zapalili su svetiljku znanja na vatri koja je gorela na njegovom ognjištu. On je imao jedin stvenost, spokojstvo i mirno dostojanstvo samosvesne sile, veličanstvo velikoga doba. Za oko običnog čoveka, bio on naučnik ili filozof, na horizontu se nije pokazivao ni najmanji oblačak koji bi mogao da ugrozi mir i snagu Egipta. Uprkos tome, u vreme kada su svi drugi ljudi zdravim razumom predviđali beskrajan napredak Egipta, biblijski proroci Isaija (poglavlje 19) i Jezekilj (poglavlja 29. i 30) u vezi sa njim pred skazuju mnoge zbunjujuće detalje, koji dosežu u budućnost više od 2000 godina posle njihove smrti,

Kada se vratite svojim kućama, pažljivo pročitajte ta po glavlja, jer svaki stih je istinski ispunjen značenjima. Ja neću uzimati vreme da ih sve navodim, već ću spomenuti samo neke od mnogih značajnih izjava.

Ukratko, Jezekilj je prorokovao o dogadajima koji će se ispuniti posle više od 2500 godina, a za to muje bilo potrebno nekoliko svitaka. Navodim Jezekilja: 29,14, 15; 306.7; 32,15; 30,12.13:

»Vratiću izgnanike egipatske, vratiću ih opet u zemlju Patros, domovinu njihovu, da osnuju onde slabo carstvo. Ono će biti najmanje od svih carstava, da se više nikad ne digne iznad drugih naroda. Smanjiću ga da više nikad ne podjarmi druge narode. I pašće koji podupiru Egipat i srozaće se ponos njegove moći… On će biti pustoš medu opustošenim zemljama, a njegovi gradovi ruševine medu razrušenim gradovima. Kad zemlju egipatsku opustošim, kad bude opljačkano što je na njoj, kad udarim sve žitelje njezine, znaće da sam Ja Jahve. A Ja ću… zemlju predati u ruke silnicima, opustošiću zemlju i što je na njoj, rukom tudinaca. Ja, Jahve, rekoh!«

Svaki izraz u stihovima koje sam naveo ispunjen je značenjima. Sudbina Edoma, Haldeje i Vavilona bila je potpuno uništenje, ali ne i Egipta, Nemilosrdna presuda u vezi sa njim bila je da će postupno propadati i gubiti moć. Narod je nastavio da postoji, ali on više nije vladao. Umesto njega nastavili su da vladaju okrutni stranci.

Razmotrimo samo stanje Egipta šest stotina godina kasnije da bismo videli da ovo proročanstvo ne može biti rezultat običnog ljudskog predviđanja. U Isusovo vreme nije postojalo ništa što bi nagoveštavalo da su dani Egipta zauvek prošli. On je još uvek bio vrlo moćan. Posle Antonijevog poraza, Avgust je pronašao veliko blago u Egiptu da je njime isplatio sve dugove svojoj vojsci i sve dugove koje je stekao tokom rata. Čak i posle pljačke Egipta, on mu je još izgledao opasan i zato se bojao da mesto vladara u njemu poveri bilo kom moćnom čoveku, da time ne bi podigao suparnika. Zbog toga je upravu nad Egiptom poverio Korneliju Galu, čoveku poreklom iz nižih slojeva. On je osporavao aleksandrijski lokalni koncil i proglasio sve Egipćane nesposobnim za članstvo u rimskom Senatu.

 I još šest stotina godina posle toga Aleksandrija je bila prvi grad u Rimskoj imperiji u pogledu trgovine i napretka. Svakako, skeptici tih dana mogli su da čitaju Jezekiljeva proročanstva s prezrivim osmehom.

Stotinu godina kasnije Egipat je još uvek bio toliko moĆan da su Muhamedove čete, iako surovo svesne svojih sjaj nih pobeda, oklevale da ga napadnu. Kada su Romul i Rem osnovali Rim, Egipat je postojao već oko 2000 godina. Rim je snažno izrastao, osvojio svet, a izmedu ostalog i Egipat; da bi i njega na kraju osvojile varvarske vojske sa severa. Međutim, Egipat je još uvek nastavio da bude moćan, bogat i nastanjen.

Konačno su Arapi odlučili da napadnu. Poznata opsada Aleksandrije trajala je 14 meseci, a za vreme te opsade, napadači su izgubili 23000 ljudi. A i onda je do njenog pada došlo zbog izdaje iznutra. Pogled na veličanstvenost i bogatstvo grada zapanjio je osvajače.

Spaljivanje čuvene Aleksandrijske biblioteke bila je svetska nesreća. Njeno uništenje snadbelo je Arape ogrevom za Šest meseci. Bogatstvo Aleksandrije bilo je slika bogatstva i snage celog egipatskog naroda. Arapima bi bilo nemoguće da zauzmu zemlju i zadrže je da se njeni stanovnici, stenjući pod okrutnim tlačenjem svojih grčkih gospodara, nisu bacili u naručje osvajača.

I dok se proročanstvo može činiti sporim u ispunjenju, ono je bilo pouzdano. Propadanje je nastavljeno, iako postupno. Dopustimo neverničkom peru Volneva i Gibona da nam ispriča priču.

»Takva država Egipat«, piše Volnev u svojim Putovanjima (sv. l, str. 74, 103, 110, 193) » je pre 2300 godina lišena svojih prirodnih gospodara. Egipat je gledao svoja plodna polja kako redom padaju u ruke Persijanaca, Makedonaca, Rimljana, Grka, Arapa, i na kraju u ruke otomanskih Turaka. Mameluci, koji su kupljeni kao robovi, a predstavljeni svetu kao vojnici, uskoro su oteli vlast i izabrali vodu.

Ako je njihovo učvršćenje na vlasti bilo jedinstveni slučaj, njihov dalji razvoj nije ništa manje neobičan. Njih su zamenili robovi dovedeni iz njihove zemlje. Njihov sistem ugnjetavanja i tlačenja bio je metodičan. Sve što posetilac može da vidi ili čuje, podseća ga da se nalazi u zemlji ropstva i tiranije.«

Gibon govori da nije izmišljeno nepravednije i apsurdnije društveno uredenje od ovog koje osuđuje domaće stanovništvo da u vlastitoj zemlji postane trajno roblje pod despotskom vlašću stranaca i robova.

»Pa ipak, takva je bila egipatska država oko 500 godina.«

 ateistički istoričari svedoče o činjenici da je Egipat postupno propadao, sve dok posle 500 i više godina nije upravo onakav kakvim je prorok rekao da će postati, »najmanji od svih carstava, kojim će upravljati ‘ruka tudinca’«.

Zapazite sledeće: sve do naših dana nije mogla da bude procenjena začuđujuća tačnost ovog proročanstva. Što više činjenica imamo iz kojih možemo da proverimo ovo proročanstvo, to se ono više pokazuje istinitim. Ima li nekog ko tvrdi da Egipat izgleda drugačije nego što je opisano u u proroka JezekiIja? Kako onda procenjujete činjenicu da je Jezekilj u pravu?

Gospodin Emerson je ustao:

Pisac je izjavio da je država svojevremeno bila osvojena i postala sluga svojim gospodarima. On je video Asiriju i Vavilon kao i manja carstva kako prelaze u ruke drugih. Iako je Egipat bio stara država i još uvek moćan, prorok zaključuje da Će on u odredeno vreme pretrpeti sudbinu ostalih.

Ali, gospodine Emerson, vi ste prevideli osnovnu činjenicu u svom govoru. Egipat nije pretrpeo sudbinu drugih. Vavilon, Asirija i druge države bile su u potpunosti uništene. Da je Jezekilj prorokovao po sličnosti, rekao bi da Će Egipat pretrpeti istu sudbinu kao i države koje su već bile uništene.

Pretpostavimo sada da je Jezekilj rekao da Će Egipat, poput Vavilona i Haldeje, biti potpuno uništen. Kako bi nevernici slavili i koliko bi brzo izneli činjenice da današnji Egipat obiluje naseljenim gradovima i brojnim milionskim stanovništvom. Da li je neki nevernik u iskušenju da nam pokaže barem jedno pogrešno proročanstvo o Egiptu?

Da li ste ih sve nabrojali, upitao je gospodin Emerson. Dotakao sam samo delić ove teme. Pozivam Vas da usmerite svoju pažnju na samo još dva ili tri veličanstvena proročanstva u vezi sa Egiptom, odgovorio je gospodin Der.

Shvatam da se nekima od vas ovde može učiniti kako je proučavanje istorije Egipta dosadno i kako to nije zadovoljavajući način u traženju Boga. Medutim, ja to činim zato, jer je Bog lično rekao da će nas pažljivo proučavanje proročanstava usmeriti Njemu.

Uostalom, trebalo bi da budemo željni da naučimo da li su u stvarnosti postojale ličnosti pre 2500 godina koje su mogle da pogledaju unapred u naše vreme i tačno nam opišu sudbinu država i gradova iz svog vremena.

Želim da obratite pažnju na tekst proroka Jezekilja iz 30,13: »Ovako veli Gospod Gospod: i gadne ću bogove potrti, i istrijebiću likove u Nofu i neće više biti kneza iz zemlje Misirske, i pustiću strah u zemlju Misirsku…«

Zapazite da su ove reči izričite reči »Gospoda«! Ako se reči proročanstva nisu ispunile, neće biti izgovora.

Neobična je činjenica daje Memfis, čiji je osnivač faraon Menes, bio poznat i kao »veliki hram Egipta«. Nije se mogla zamisliti neverovatnija sudbina Memfisa nego što je uništenje njegovih kipova i idola. A evo zašto:

1. Egipatska klima, podneblje u kome nikad ne pada kiša, hiljadama godina savršeno čuva sve što se god nade zakopano u tlu.
2. U svim drugim egipatskim gradovima, bilo u onim koji su još uvek u ruševinama ili u onima koji su obnovljeni, kipovi i idoli pronađeni su u obilju. Bivši glavni grad Egipta, Teba, iako je bio u ruševinama još u vreme u kome je Memfis bio u sjaju, imao je bezbroj ovakvih kipova i idola.
3. U vreme Hristovog rođenja, šest stotina godina posle proroka, prorečeno propadanje činilo se još uvek nemogućim, a Memfis je bio velik i naseljen; Aleksandrija je bila jedini egipatski grad koji ga je nadmašivao u veličini.
4. Dvesta godina posle proroka Memfis je bio sedište egipatske vlade. Tako možemo zaključiti da je bilo nemoguće da je prorok zapisao ova proročanstva pošto su se dogodila.
5. I u 13. veku arapski putnik Abdul-Latif iscrpno govori o egipatskim »veličanstvenim delima koja zapanjuju um«, 1 ističe da bi se time mučio i najobrazovaniji čovek.

Tako se 1800. godine posle izricanja proročanstva, ono još uvek nije ispunilo…

Gospodin Emerson je ustao, a Dejvid Der je zastao.

Gospodine Der rekao je ja primećujem da su se Vaša proročanstva dugo, dugo ispunjavala. Hiljadu do dve hiljade godina potrebno je Vašim proročanstvima da bi se dokazala. Ako mu damo dovoljno vremena, svako se proročanstvo o razorenju grada ili države — mora ispuniti. Tako su ova proročanstva, data kao što je svima poznato pre 2500 godina, imala dovoljno vremena da se ispune. Dakle, tu nema ničeg tako veličanstvenog.

Gospodin Emerson je bio nagraden velikim pljeskom dok je zauzimao svoje mesto. Lucija se nagnula i uhvatila očevu ruku kao znak odobravanja, dok je Džordž klimnuo gla vom, takode, u znak odobravanja.

Ja sam očekivao, gospodine Emerson odgovorio je gospodin Der, kada se pljesak stišao da Ćete izneti ovakvu primedbu. Vaš argument je dokaz da Vi priznajete ispunjenje i da ne tvrdite da je proročanstvo bilo napisano posle događaja, ili da su činjenice bile tako postavljene da odgovaraju proročanstvu.

Posetioci će primetiti da se, ako se proročanstvo ispunjava ubrzo posle predvidanja, odmah tvrdi da je proročanstvo verovatno napisano kada se već ispunilo. Ali ako je proročanstvo ispunjeno dve hiljade godina posle izricanja, onda se tumači da će se svako proročanstvo ispuniti ako mu damo dovoljno vremena.

Ali na nesreću ove teorije, neka proročanstva koja su već spomenuta, i druga koja ćemo izneti, ne mogu biti objašnjena na ovako lak način, zato…

Možete li dati ubedljiv primer upitao je gospodin Emerson.

Memfis, veliki grad o kome govorimo, dobar je primer, jer vreme nije razorilo idole i kipove drugih egipatskih gradova starih poput Memfisa. Ali poslušajmo sada reči egiptologa Ameli B. Edvards, zapisane u njenoj knjizi A Ihousand Miles up the Nile, str. 97—99: »I ovo je sve što podseća na Memfis, najstariji od gradova: nekoliko hrpa od ruševina, nekoliko polomljenih kipova, i ime!… Gde su gradske ruševine koje su se još u srednjem veku protezale u svakom smeru po pola dana putovanja? Teško možemo verovati da je ikad na ovom mestu izgraden veliki grad, a isto je tako teško razumeti kako je tako potpuno uništen.«

Međutim, da pretpostavimo da je sve što je bilo potrebno za ispunjenje proročanstva u stvari bilo vreme. Obratite sada pažnju na tekst iz knjige proroka Jezekilja 30,12: »Predaću zemlju u ruke zlijem ljudima!« Ovo svakako označava predaju bez otpora u ruke neprijatelja, upravo onako kao što se predaju robovi. Rob nema prava, a silnici nemaju milosti.

Francuski skeptik Vilnev, koji je proputovao celu ovu zemlju, naziva Egipat »zemljom ropstva i tiranije«! Malt-Brun, drugi putnik, piše o »samovoljnoj vlasti nasilnih gospodara Egipta«.

Istorija Egipta u poslednjih 1800 godina nije ništa drugo nego neobično objašnjenje reči: »Predaću zemlju u ruke zlijem ljudima.« Otisak ove ruke svuda je vidljiv.

Gospodin Emerson se ubacio:

Predskazati da će vladati zao čovek, bilo je sasvim sigurno. Vladari u prošlosti, posebno osvajači, skoro uvek su bili zli ljudi.

Istina je nastavio je gospodin Der  drago mi je što se slažete sa istinom iz proročanstva, bilo kakvo da je Vaše objašnjenje. Međutim, u vezi sa ovim razmatramo drugo proročanstvo u istom stihu: »i opustiću zemlju i što je u njoj rukom tuđinskom.«

Egiptom su 2500 godina vladali stranci: Persijanci, Grci, Rimljani, vizantijski Grci, Saraceni, Turci, Francuzi i Britanci kao što je proročanstvo predvidelo.

Da li neko od prisutnih tvrdi da proročanstvo o Egiptu nije istinito? Morate priznati preciznost u ispunjenju proroČanstva, jer kada vam ponudim razumna objašnjenja vi mi dajete slabe odgovore.

Poznati nevernik Robert G. Ingersol i veliki propovednik Henri Bečer bili su dobri prijatelji. U radnoj sobi poznatog sveštenika nalazio se globus na kome su bila označena nebeska tela. Na globusu su stajala vrlo lepo postavljena sazvežđa s pripadajućim planetima. Globus je pokrenuo Ingersolovu maštu. Počeo je da ga vrti u iskrenom divljenju. »To je upravo ono što želim«, rekao je naposletku. »Ko ga je stvorio?«

»Pitaš me ko ga je stvorio, pukovniče«, ponovio je Bečer uz prividno čudenje. »Hm, ko je načinio ovaj globus? A zašto? Niko, naravno. To se jednostavno — dogodilo!«

Kada se suočite sa ispunjenim proročanstvom, primorani ste da priznate ispunjenje; ali kada se krećete od jednog nepotpunog objašnjenja prema drugom, vaš je zaključak sledeći: »To se jednostavno dogodilo.« Činjenice koje se nalaze jedino u Bibliji vi ne pokušavate da objasnite, ali kažete da ne želite da prihvatite neko drugo objašnjenje koje u sebi ima nešto natprirodno. Da li je to razuman stav, stav onoga koji razmišlja? Filozof, naravno, mora da sledi dokaze bez obzira na to kuda ga oni vode.

Na našem sledećem susretu razmatraćemo jedno sveobuhvatno biblijsko proročanstvo koje govori o istoriji svih država na Zemlji, počevši od pre 2500 godina pa do danas, kako ćete sami prosuditi.