Nesrećan ishod skorašnje popularnosti knjiga o ishrani je da su ljudi
zbunjeniji nego ikad u pogledu zdravstvene vrednosti ugljenih hidrata. Postoji mnoštvo naučnih dokaza koji pokazuju da je najzdravija ishrana kojom
možete da se hranite ishrana bogata ugljenim hidratima.
Pokazano je da
ona preokreće srčano oboljenje, preokreće dijabetes, sprečava niz
hroničnih bolesti, i da, kako je puno puta pokazano, prouzrokuje
značajno smanjenje težine. Međutim, nije sve baš tako jednostavno.
Najmanje
99% ugljenih hidrata koje unosimo potiče iz voća, povrća i žitarica.
Kada se ove namirnice unose u neobrađenom, neprerađenom i prirodnom
stanju, veliki deo ugljenih hidrata se nalazi u takozvanom “složenom”
obliku. To znači da se oni tokom varenja razlažu na kontrolisan,
regulisan način. U ovu kategoriju ugljenih hidrata spada puno oblika
vlakana, od kojih većina ostaje nesvarena – ali ipak obezbeđuju značajne
koristi po zdravlje. Pored toga, osim ovim složenim ugljenim hidratima
celovite namirnice obiluju vitaminima, mineralima i dostupnom energijom.
Voće, povrće i integralne žitarice predstavljaju najzdraviju hranu, i
prvenstveno su sačinjene od ugljenih hidrata.
Na drugoj strani
spektra, nalaze se veoma obrađeni i prerađeni ugljeni hidrati kojima su
uklonjena vlakna, vitamini i minerali. Tipični prosti ugljeni hidrati se
nalaze u namirnicama kao što su beli hleb, obrađene grickalice
ukljućujući krekere i čips načinjene sa belim brašnom, slatkiše
ukljućujući kolače i bombone i gazirana pića puna šećera. Ovi veoma
obrađeni ugljeni hidrati potiču od žitarica ili biljaka bogatih
šećerima, šećernoj trsci i šećernoj repi. Oni se lako razlažu tokom
varenja do najprostijeg oblika ugljenih hidrata, koji se apsorbuju u
telu dajući šećer koji se nalazi u krvi, glukozu.
Nažalost, većina
ljudi se hrani američkim stilom ishrane unoseći velike količine
prostih, obrađenih ugljenih hidrata i ništavne količine složenih
ugljenih hidrata. Na primer, 1996. godine 42% Amerikanaca je jelo torte,
kolače, testa ili pite svakog dana, dok je samo 10% jelo bilo kakvo
zeleno povrće. Kao još jedan zloslutan znak, od povrća su samo tri vrste
predstavljale polovinu od ukupne količine korišćenog povrća 1996.
godine: krompir, koji je u najvećoj meri korišćen u obliku pomfrita i
čipsa; salata, jedno od najmanje hranljivog povrća koje možete da
unosite, i konzervirani paradajz, koji verovatno predstavlja odraz
potrošnje pica i testenina. Ovome dodajte činjenicu da je prosečni
Amerikanac unosio trideset i dve kafene kašičice dodatog šećera na dan
tokom 1996. godine, pri čemu je jasno da se Amerikanci hrane skoro
isključivo prerađenim, prostim ugljenim hidratima, na uštrb zdravih
složenih ugljenih hidrata.
Ovo su loše vesti, i ovo je, u velikoj
meri, razlog zašto su ugljeni hidrati kao celina izašli na tako loš
glas; većina ugljenih hidrata koji se unose u kod nas se nalazi u brzoj
hrani ili žitaricama koje su toliko prerađene da se moraju dopunjavati
vitaminima i mineralima. Na ishrani sa malo masti i puno ugljenih
hidrata jedući isključivo sledeće namirnice: testenine načinjene od
prerađenog brašna, prženi čips, sodu, zašećerne žitne pahuljice i
slatkiše sa malo masti. Ishrana na ovakav način predstavlja lošu ideju.
Nećete ostvariti koristi po zdravlje biljne ishrane jedući ove
namirnice.
U eksperimentalnim istraživanjima, koristi po
zdravlje od ishrane bogate ugljenim hidratima dolaze od ishrane složenim
ugljenim hidratima koji se nalaze u integralnim žitaricama, voću i
povrću. Pojedite jabuku, tikvu ili tanjir integralnog pirinča sa pasuljem i drugim povrćem.