Misterija
Drevnog sveta
Misterija drevnog sveta
Već od trećeg veka zemlje Bliskog i Srednjeg istoka bile su magnet za hodočasnike.
U milenijumu pre Hrista, civilizacije su ostavile tragove o svom postojanju i ispisale svoje priče – na kamenu. Međutim, te priče nisu pročitane vekovima kasnije.Ipak, u 18. veku mnogi pustolovi sa Zapada su došli na Istok u potrazi za tajnama davno nestalih civilizacija i počeli da pretražuju – u želji za novčanom dobitkom.
Među uzbudljivim otkrićima na koja su slučajno naišli bili su gradovi Balbek, Palmira i Petra. U Egiptu su imali najviše sreće. Međutim, njihovi fantastični izveštaji o piramidama, hramovima i oslikanim grobnicama često nisu bili ništa više od pustolovnih priča.
Traži se: Ključ koji će otključati vrata drevnog sveta, ključ za razumevanje egipatskog slikovnog jezika (hijeroglifa).
Mnogi su sumnjali da takav ključ uopšte postoji.U međuvremenu, stručnjaci iz vremena prosvetiteljstva osporavali su Bibliju. NJihove tvrdnje izgledale su otprilike ovako:
Stari zavet je potpuno nepouzdan izvor istorijskih podataka. Avram i njegova porodica nisu mogli da započnu lozu patrijaraha; oni su živeli u vreme izraelskih careva – ili čak kasnije. Takozvani “Mojsijevi zakoni” nemaju veze sa Mojsijem, nego su ih napisali sveštenici u vreme izgnanstva… Hetitski narod koji se toliko mnogo pominje u starozavetnim pričama nikada nije postojao; to je bilo skoro opšte mišljenje. U postojanje asirskih i vavilonskih careva o kojima govori Stari zavet može se verovati sa zadrškom. Ne bi bilo čudno da su svi oni plod bujne mašte jevrejskih pisaca.
“Eksperti” su bili dezinformisani i loše su procenjivali vreme. Ubrzo nakon ovakvog osporavanja Biblije, otkriven je prvi ključ za tajne drevnog sveta.
KAMEN IZ ROZETE
Kamen iz Rozete bio je ključ za tajne drevnog Egipta, koje su onda, jedna za drugom, bacile veliku svetlost na istoriju drugih nacija – kao i na biblijski izveštaj.
Kada je Napoleon napao Egipat 1798. godine, poveo je sa sobom 175 francuskih naučnika. Bio je svestan da je Egipat riznica ostataka iz prošlosti. Pre bitke za piramide on je rekao svojim komandirima: “Četrdeset vekova gledaju na vas!”
Napoleonovi stručnjaci su načinili mape i krenuli u potragu za blagom koje će biti prebačeno u Francusku. Blizu Rozete na Nilu pronađen je jedan očaravajući kamen. Mnogo kasnije otkriveno je da sadrži zapis dekreta kralja Ptolomeja V na tri jezika: hijeroglifima (na vrhu), narodnim pismom (u sredini) i grčkim jezikom (na dnu).
Brodove koje su iznajmili Napoleonovi stručnjaci, natovareni drevnim rukotvorinama uključujući i kamen iz Rozete, presrela je Britanska flota pre nego što su stigli u Francusku. Veći deo plena je završio u Britanskom muzeju, gde se još uvek nalazi.
Francuski naučnici su načinili gipsani odliv kamena iz Rozete. U godinama nakon pohoda na Egipat, stručnjaci i u Londonu i u Parizu proučavali su ovaj natpis na tri jezika.
Čitanje grčkog je bilo lako. Kada je utvrđeno da sva tri teksta sadrže identičan dekret, uz pomoć grčkog je dešifrovano narodno pismo. Najteži deo, međutim, bilo je shvatanje hijeroglifskog pisma.
Žan-Fransoa Šampolion (Jean-Francois Champollion) najzaslužniji je za dešifrovanje egipatskih hijeroglifa. Pažljivo je posmatrao mnoge hijeroglifske natpise u različitim delovima Egipta i bio zadivljen. Na kamenu iz Rozete prvi natpis je bio na ovom pismu. Razumevanje hijeroglifa postala mu je opsesija. Godine 1822. shvatio je nešto od vitalnog značaja: hijeroglifi nisu bili prosti simboli ili slova – oni su predstavljali glasove i cele reči. Tako je prevazišao najveću prepreku u razumevanju i, čineći to, bio spreman da otključa istoriju egipatske nacije koja prolazi pravo kroz Stari zavet.
Drevni spomenici Egipta prekriveni hijeroglifima su progovorili.
Kad su se predstavnici novorođene nauke – arheologije – usmerili ka Egiptu da čitaju zapis o njegovoj prošlosti, bili su svesni da arheologija ne može “dokazati” ili “opovrgnuti” Boga, kao ni da li je Bog govorio preko Mojsija ili Isaije ili bilo kog drugog biblijskog proroka. Međutim, takođe su znali da će, ako pronađu dokaze o postojanju određenih ličnosti ili naroda čije su postojanje poricali “eksperti”, i ako utvrde da je tačna hronologija biblijskog izveštaja – koju ovi “eksperti” poriču – dospeti u položaj sa kog mogu da se suprotstave školi mišljenja koja je imala za cilj da kompromituje Bibliju. Ili, u najmanju ruku, da ih navedu da unesu malo skromnosti u neke svoje izjave.
BLAGO TELOVA
Treći ključ koji otvara svet Biblije bili su bliskoistočni telovi.
Tel je brežuljak zaravnjen na vrhu, bez značaja za neobaveštene. Za savremene arheologe je sreća da su telovi bili neinteresantni tokom mnogih vekova. Sačuvani tel je grad sa netaknutom istorijom koja čeka na arheologa i njegov tim da je pročita. NJegova istorija može da se proteže unazad i do tri ili četiri hiljade godina. Tel se uvek nalazio blizu izvora vode. U dalekoj prošlosti sakupljene porodice bi odlučile da izgrade zajednicu, često na nekom položaju koji se lako brani. Oko svojih naselja oni bi gradili bedeme od blata ili opeke.
Tokom vekova njihov grad bi uništili neprijatelji. Porodice bi onda, na istom mestu (iz istih razloga zbog kojih je naselje bilo postavljeno tu prvi put), ponovo gradile građevine preko ruševina prvog naselja. U zavisnosti od razmere uništenja, moglo je biti dugih perioda tokom kojih bi naselje bilo napušteno. U tom slučaju bi kiša, nošena pretežno zapadnim vetrom, spirala ostatke kućnih zidova i krovova sa tog mesta, dok bi nastavak erozije usporio dolazak drugog skupa porodica i ponovno građenje utvrđenja i naselja.
Pošto su uzastopne okupacije sledile jedna drugu, tel bi se postepeno razvijao. Svaka okupacija bi bila obeležena svojim sopstvenim slojem, kao što torta ima slojeve. Sa svakim novim naseljem gornja površina bi se lagano smanjivala, a grad bi bio izgrađen na višem nivou od zemlje. Vremenom bi tel dostigao značajnu visinu. Na primer, tel Bet-Šana je visok oko dvadeset metara.
Broj slojeva varira od jednog tela do drugog. Površina tela varira od 2,5 jutra do 13 jutara. Tel Hazor, severno od Galileje ima površinu od 100 jutara.
Svaki sloj sadrži ne samo zidane građevine, nego i grnčariju raznih vrsta. Obilje grnčarije u bliskoistočnim telovima omogućilo je arheolozima da datiraju svaki sloj, preciznije nego upotrebom metode ugljenika-14. Često su nalažene amajlije. Stela (pločica) pokrivena hijeroglifima, ili zapečaćeni cilindar, ili ploče sa klinastim pismom – predstavljaju dragocene nalaze.
U početku su arheolozi radili metodom otkopavanja “naniže”. Počinjali su sa najvišim slojem, raščišćavajući rastresite ruševine dok se ne pojave zidovi, sobe i rukotvorine. Kada završe sa jednim slojem, uklanjali su zidove i prelazili na sledeći sloj. Ovo otkopavanje naniže arheolozima je poznato kao Rajsner-Fišerova tehnika.
Od 1952. do 1958. godine, Ketlin Kenjon (Kathleen Kenyon) je pri iskopavanju Jerihona primenila rovovski metod ser Mortimera Vilera (Mortimer Wheeler). Rezultati su bili tako dobri da je kopanje rovova postalo standardna praksa (sada poznata kao Viler-Kenjonova tehnika, koja dopunjuje ali ne zamenjuje Rajsner-Fišerovu tehniku). Pre samih iskopavanja probija se rov kroz sve slojeve uzvišenja. Pažljivo ispitivanje putem rovova pomaže da se dobije tačna predstava o slojevima pre početka iskopavanja u toj oblasti, nakon čega se kopaju dodatni rovovi pod pravim uglom u odnosu na zidove koji se raščišćavaju. Kada se završi iskopavanje, materijal se priprema za objavljivanje; sve se precizno zapisuje, crta i fotografiše.
Otkriće prirode telova i razvoj raznih tehnika za tumačenje njihovog sadržaja obezbedili su ogromnu količinu informacija o gradovima koji se pominju u biblijska vremena. Vavilon, Ninevija, Suza, Ur, Jerihon, Megido (tj. Megidon, u prevodu Đure Daničića – prim. ured.), Samarija i Hazor su samo neki od biblijskih gradova koji su, nakon vekova ćutanja, izneli svoje tajne brojnim arheolozima, a preko njih i svima nama.
Vrata drevnog sveta su otključana. Možemo da zavirimo unatrag kroz vekove – da gledamo vojske Cezara, Aleksandra, Kira i Senahirima. U daljini možemo videti patrijarhe i faraone, proroke i careve. Dok pratimo kako arheološki ašovi otkopavaju nove dokaze koji potvrđuju ovu knjigu uvek iznova, doživljavamo ushićenje. I više od toga. Mnogo više. Shvatamo da je Biblija mnogo više od najdetaljnije i najtačnije knjige drevne istorije.
Drugi stih počinje nekim od najlepših reči u Bibliji. Isus kaže, „Mnogi su stanovi u kući Oca mog. A da nije tako, kazao bih vam; idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja.“