Novi početak
Novi početak
Tragedije su teške za razumevanje, teške za objašnjavanje i teške za veru. A neki ljudi bacaju krivicu za sve što se događa na Boga i postaju ogorčeni i cinični prema Njemu. Traže objašnjenje, ali dobijaju tišinu. Traže razumevanje a ostaju zbunjeni.
Život je zaista misterija. Većina onoga što se događa u životu ne zavisi od nas. Ne razumemo zašto neki ljudi obolevaju od raka, zašto neki stradaju u tragičnim nesrećama, zašto neki doživljavaju infarkt dok su još mladi, zašto neki žive u stalnom bolu; a drugi žive u životu koji je relativno bezbrižan.
Čak i kada bi nam sve to bilo objašnjeno, verovatno ne bismo bili zadovoljni odgovorom. Težimo za nečim što je razumno. Tražimo objašnjenje. Očajnički nam je potreban razlog.
Treba da razumemo jednu osnovnu istinu koja prožima čitavo Pismo: Bog nikada ne objašnjava sebe. On retko daje razloge.
Događaji koji se odvijaju u našem svetu retko imaju smisla. Prema tome, mi smo suočeni sa osnovnom parolom hrišćanstva: Pravednik će od vere živ biti.
Možemo da budemo uplašeni od budućnosti
Izveštaj većeg dela izrailjske prethodnice uplašio je izrailjske vođe skoro do smrti! U svom strahu, dozvolili su da njihova mašta dobije krila. Počeli su da misle da ih je Bog doveo u novu zemlju samo da bi brutalno mučio njih i njihove porodice.
Onda su počeli da premišljaju o svojoj odluci da napuste Egipat. U svom strahu, došli su do zaključka da bi povratak u Egipat bila dobra ideja. Čak su govorili o tome da postave nekoga ko će ih bezbedno vratiti u Egipat.
4.Mojsijeva 11,4-6 daje nam utisak da su i ranije razmišljali o povratku u Egipat. Očigledno im je dosadila mana koju im je Bog davao da jedu dok su putovali. Želeli su da se vrate u Egipat kako bi mogli da uživaju u svim tamošnjim kulinarskim delikatesama.
Ali jedan problem im očigledno nije padao na pamet. Egipat iz njihove nostalgične mašte više nije postojao – ako je ikada i postojao.
Kada se sa našom budućnošću suočavamo sa strahom, možemo da odlučimo da posegnemo za prekrivačem nostalgije i ugrejemo se podsećajući se onoga za šta mislimo da su bili bolji dani u prošlosti.
Kada donesemo tu odluku, suočavamo se sa istim problemom. Bolji dani za kojima čeznemo više ne postoje, i nikada više neće ni postojati. Ustvari, prošlost iz naše nostalgije verovatno nikada nije ni postojala.
Možemo da prihvatimo budućnost?
Dva mlada čoveka, Isus Navin i Halev, dali su drugačiji izveštaj. Onda su molili starešine da krenu napred u zemlju njihovih snova, umesto da se vrate u zemlju njihovih uspomena.
U svojoj molbi Isus Navin i Halev istakli su neke činjenice koje se nisu mogle zanemariti. Najpre, zemlja će im dati priliku da napreduju kao Božji narod. Iako će morati da se suoče sa određenim teškoćama kada pređu preko praga u svoju budućnost, rizik će biti mnogo manji od nagrade.
Drugo, Bog će ići sa njima dok zauzimaju zemlju. Ne mogu da dožive neuspeh jer im je Bog već dao zemlju. Pokretanje napred bio bi čin poslušnosti Bogu.
Slično tome, godina pred nama doneće sa sobom neke izazove, ali takođe obećava i nagrade. Naša najbolja odluka je da prihvatimo budućnost u vernoj poslušnosti Bogu.Idite napred,pređitepreko pragadok držite Njegovu ruku. Bog je obećao da će ići s vama.
Pored toga, Bog se pojavio na sastanku Izrailjskih vođa da uputi poslednju reč (10. stih). On to uvek čini, i uvek će činiti.
Zato mudro birajte.