Porodica na okupu

kada se svet raspada

Porodica na okupu kada se svet raspada

Snežana i sedam patuljaka bila je priča koju je u obdaništu čula četvorogodišnja Džejn. To je bilo prvi put da je čula ovu priču, pa je pažljivo slušala dok je vaspitačica pričala o lepoj devojci kojoj je stara veštica dala otrovnu jabuku, pa je ona pala u duboki san i nikada se neće probuditi ukoliko je ne poljubi divni princ.

Džejn nije mogla da dočeka da dođe kući i majci ispriča priču. Kod kuće, Džejn je rekla: „Mama, daj da ti ispričam ovu priču. Nikada nećeš poverovati u nju.“ Počela je da opisuje sve što se dogodilo Snežani. Kada je došla do kraja, rekla je, „I, mama, lepi princ je poljubio Snežanu i ona se probudila i pogodi šta se dogodilo?“ Mama je odgovorila, „Pa, dušo, živeli su srećno i dugovečno.“ Ali devojčica je odmahnula glavom i odgovorila, „Ne, nisu, mama, oni su se venčali.“

Mnogi su postali cinični povodom tradicionalnog braka. U knjizi u kojoj zagovaraju brak otvorenog tima, Nina i Džordž O’Nil zaključili su da je „tradicionalni brak zatvorenog tipa oblik ropstva, i za muža i za ženu.“ Oni navode šest „psiholoških obaveza koji nastaju u tradicionalnom braku:

1) posedovanje ili vlasništvo nad bračnim drugom,

2) odricanje sebe,

3) održavanje slike o srećnom paru,

4) stroge uloge ponašanja,

5) apsolutna vernost i

6) potpuna ekskluzivnost.

 

Oni upozoravaju, „Tiho, podmuklo, često to ni ne primećujete, klauzule zatvorenog braka počinju da se zatvaraju nad vašom slobodom i vašom individualnošću, čineći vas robom u vašem braku.“

Njihov komentar me navodi da pitam, „Pa, zašto su se oni venčali?” Srećom, njihova reč nije poslednja reč o izgrađivanju trajnih zajednica. U našem proučavanju Knjige o Ruti ispitali smo dve mogućnosti koje pojedinac može da izabere kada životne stvarnosti izazovu probleme u zajednici. Kao Orfa i gore navedeni pisci, neki ljudi jednostavno napuštaju svoje zajednice kako bi sreću potražili negde drugde.

Drugi, kao Nojemina, ostaju u zajednici zbog neophodnosti a ne iz ljubavi i odanosti. Danas ćemo razmotriti treću mogućnosti. Ruta je donela najbolju ulogu jer je odlučila da sačuva porodicu na okupu po svaku cenu.

 

Ona je zamislila odgovoran život

Ruta je bila model odgovornog života u neodgovorno vreme. Kada je dobila priliku da napusti zajednicu, ona je želela da ostane. Nema sumnje, volela je svoju svekrvu. Ali u pitanju je bilo više od toga. Ona je to smatrala zavetnom zajednicom. Njen primer bio je živo tumačenje 1.Mojsijeve 2,24: „Zato će ostaviti čovek oca svog i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.“

Zapazite dve reči u ovom odlomku:

  • „ostaviti“ (pogledajte Ruta 1,10.16). Ovo je predstavljalo prekidanje sa prošlošću kao što su bivše porodične obaveze.
  • „prilepiti“ (Pogledajte 1,14). Ovo je predstavljalo povezivanje – novu zavetnu zajednicu koja zauzima prioritet u nečijem životu.

To su reči koje su upotrebljene u 1.Mojsijevoj 2,24. Ona je pokazala neverovatnu dubinu u svojoj odanosti Nojemini. Iako ovo očigledno nije bila bračna zajednica, ona ukazuje na pravilan stav koji je neophodan da bi bilo koja zajednica opstala. Ovaj visoki nivo posvećenja bio je Rutina karakteristika koja će se kasnije prelivati u svaki međuljudski odnos koji je imala. To pokazuje kakva žena, majka, vernica, prijateljica i radnica će ona biti.

Neki ljudi olako shvataju svoju obavezu prema braku. Jedan čovek je rekao, „Nadam se da se moja žena nikada neće razvesti od mene jer je volim celim srcem. Ali ako mi jednog dana kaže da je umanjujem ili činim da se oseća inferiorno ili da na bilo koji način zaklanjam svetlost koja joj je potrebna da postane osoba kakvu Bog želi da bude, nadam se da će biti slobodna da me izbaci čak i iako ima 100 godina. Postoji nešto što je važnije od našeg ostajanja u braku, a to je integritet, ličnost i svrha.“

To je jednostavno neodgovorno! Ostajanje je čin integriteta i ličnosti.

Ona je bezrezervno obećala svoju osvećenost

Dok 14. stih govori o njenoj želji da se stara za Nojeminu, stihovi 16 i 17 otkrivaju njenu odluku. Ovaj odlomak je najlepša izjava o odanosti u štampanoj literaturi. Njena lepota i jednostavnost podsećaju nas na karakteristike iskrene posvećenosti nekoj zajednici.

Skupa odluka

Ona je morala lično mnogo da žrtvuje da bi ostala u ovoj zajednici. Odrekla se:

  1. Svoje budućnosti: „Nemoj me nagovarati da te “

Ona je bila voljna da žrtvuje svoju slobodu od odgovornosti da bi se starala za Nojeminu. Kada je Rutin muž umro, ona verovatno nije imala više od 25 godina. Sasvim sigurno je mogla opet da se uda i ima decu. Ali kao udovica, posvetila se staranju za svoju ostarelu svekrvu koja je takođe bila udovica. To je bilo potpuno raskidanje sa prošlošću bez ikakvih obećanja za budućnost.

  1. Njena familijarnost: „gde god ti nastaniš, nastaniću se i “

Ona je bila voljna da žrtvuje svoj nacionalni identitet i domovinu. Ona je ostavljala zemlju u kojoj je rođena i odrasla (1,4 – Moav) radi zemlje sa novim i čudnim običajima. Kako će tamo biti dočekana?

  1. Njena porodica i prijatelji: „tvoj je narod moj “

Bila je voljna da žrtvuje blisku zajednicu sa porodicom. Ostavljala je svoju majku (1,8), širu porodicu i prijatelje.

  1. Njena vera: „tvoj je Bog moj “

Bila je voljna da žrtvuje svoje versko nasleđe i obožavanje idola. Ovo možemo da smatramo njenim obraćenjem.

Bila je to skupa odluka.

Dugoročna odluka

Jedan student ušao je u fotografski studio sa uramljenom slikom svoje devojke. Želeo je duplikat slike.

To je značilo skidanje rama. Čineći to, vlasnik studija zapazio je natpis na poleđini fotografije:

„Najdraži moj Tome, volim te svim svojim srcem. Volim te sve više i sviše svakog dana. Voleću te večno i zauvek. Ja sam večno tvoja.“

Bilo je potpisano sa „Dijana“ i sadržavalo je PS: „Ako ikada raskinemo, hoću da mi vratiš ovu sliku.“

Suprotno tome, zapazite Rutinu izjavu, „Gde ti umreš, umreću i ja.“ To zvuči kao posvećenost sve „dok nas smrt ne rastavi.“ Ona nije zajednicama pristupala sa stavom, ako jednog dana sve postane teško ili ako ne ide kako sam ja zamislila, otići ću. Ona je imala stav, „Ako bude teško, radiću još vrednije.“ To sasvim sigurno podrazumeva vernost. Šta više, ova vrsta odanosti predstavlja lepilo koje drži zajednice da se ne raspadnu kada ih nevolje iskušavaju.

Sveta odluka

„To neka mi učini Gospod.“

Ona se nije samo zaklela Nojemini. Ona se takođe zaklela Bogu. Mi još uvek to činimo na venčanjima kako bismo se podsetili da Bog posvećuje dom. Prizivanjem Gospodnjeg imena, ona je upotpunila svoju zakletvu o odanosti. Ona je načinila fizičku, emotivnu i duhovnu zakletvu. Nije bilo nikakve rezerve.

 

Ona je dokazala svoju odanosti

Svake godine na hiljade parova kune se u svoju ljubav i posvećenost jedni drugima samo da bi kasnije prekršili svoje obećanje. Ruta je na dva načina ispunila svoje obećanje.

  1. Ubedljive reči – 1,18: „A ona kad vide da je tvrdo naumila ići s njom, presta je odvrać“

Rutino obećanje plusiralo je dubokom strašću i značenjem. Njene reči nisu bile prazne. Zasnovano na njenom primeru iz prošlosti (1,8), Nojemina nije imala razloga da sumnja u Rutu.

Ubedljive reči

Ruta je postupala prema svom obećanju. Napustila je Moav sa Nojeminom i preselila se u Vitlejem. Ipak, zapazite da Nojemina nije u potpunosti cenila Rutu (1,21, „… praznu me vrati Gospod“). Rutina posvećenost nije zavisila od Nojeminine posvećenosti ni ponašanja.

Zaključak

Doktor Ričard Selzer, hirurg, pisao je, „Stajao sam pored kreveta jedne mlade žene, postoperativnog lica, usta su joj bila iskrivljena zbog paralize, klovnovska. Jedan sićušni nerv, onaj koji je usmeravao mišiće njenih usta, bio je presečen. Od sada će biti takva. Hirurg je dao sve od sebe, ali da bi ulonio tumor iz njenog obraza, morao sam da presečem taj mali nerv.

Njen mladi suprug bio je u sobi. Stajao je sa suprotne strane kreveta i zajedno kao da su sijali pod noćnom lampom, izolovani od mene, privatni. Ko li su oni, pitao sam se, on i ova kriva usta koja sam napravio, koji gledaju jedno u drugo i dodiruju se tako nežno? Mlada žena je progovorila.

„Hoće li moja usta uvek ostati ovakva?“

„Da,“ rekao sam, „Hoće. To je zato što je nerv morao biti presečen.“

Ona klima glavom i ćuti. Ali mladi čovek se smeši. „Dopada mi se,“ kaže on. „Nekako je simpatično.“

Odmah shvatam ko je on. Razumem i spuštam pogled. Nisam dovoljno hrabar u susretu s Bogom. Ne obraćajući pažnju na bilo šta drugo, on se saginje da poljubi njena kriva usta i mogu da vidim kako krivi svoje usne da bi se prilagodio njenima, da joj pokaže da njihov poljubac i dalje funkcioniše.“

Život je pun izazova i teških okolnosti. Iako ne možemo da kontrolišemo ponašanje drugih, možemo da se posvetimo održavanju porodice na okupu.