Postoji li život nakon smrti?
Verovanje u besmrtnost ljudske duše
Verovanje u besmrtnost ljudske duše danas je u svetu gotovo sveopšte rasprostranjeno. Već stari Egipćani su verovali u besmrtnost duše. Od njih je ovo verovanje stiglo do Grka i Rimljana, a od ovih poslednjih u Hrišćansku crkvu. Međutim, oni koji su prihvatili materijalistički pogled na svet uče, da smrt znači definitivan čovekov kraj i da budući život ne postoji.
KO IMA BESMRTNOST?
Čovek je smrtan, a samo Bog je besmrtan.
- „Koji će se u svoje vreme pokazati blaženi i jedini silni Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima. Koji sam ima besmrtnost, i živi u svetlosti kojoj se ne može pristupiti, koga niko od ljudi nije video, niti može videti, kome čast i država večna.“ (1.Timotiju 6:15,16.)
U ovom tekstu je istaknuto da je samo Bog besmrtan, a pravedni će primiti besmrtnost od Hrista, Izvora besmrtnosti, u času vaskrsenja. Apostol Pavle kaže: „Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o njegovu dolasku.“ (1.Korinćanima 15:22,23;52–55.)
Večni život ili besmrtnost nije urođena osobina ljudske duše. Večni život i besmrtnost neće primiti oni koji odbacuju Hrista. Besmrtnost je obećana samo onima koji prihvataju Jevanđelje i koji bez prestanka čine dobro i traže slavu, čast i neraspadljivost. (Rimljanima 2:7.)
ČOVEKOVA PRIRODA
- Kako je čovek stvoren?
- „A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni, i posta čovek duša živa.“ (1.Mojsijeva 2:7; vidi: O Jovu 33:4.)
Bog je čoveka stvorio od materije (praha zemaljskoga) i udahnuo u njega dah života. Tako je čovek postao živa duša. Obratite pažnju na činjenicu da Bog nije udahnuo u čoveka živu ili besmrtnu dušu, već je udahnuo u njega dah života; i čovek je postao živo biće (duša živa).
Sjedinjenjem tela i daha (životnoga duha) pokrenut je lični život, postalo je živo biće ili živa duša. Električna sijalica sama od sebe ne daje svetlost. Ali, kad električna struja prostruji kroz žice koje se nalaze u sijalici, tada nastaje svetlost.
- Šta je „živa duša“?
Izraz „živa duša“ označava razumno živo biće. Reč duša znači isto što i lice – osoba, ličnost. Telo, dah i misli ili razum sačinjavaju živu dušu. Bez životnog daha čovek je samo beživotna materija. Kad čovek umre, dah se vraća Bogu, a ne duša (Propovednik 12:7).
- Kakve se funkcije pripisuju ljudskoj duši?
- a) žeđ – (Priče 25:25.)
- b) glad – (Priče 27:7.)
- c) jede, pije, veseli se – (Luka 12:19.)
- d) oseća i misli – (Dela 14:2.)
- e) umire – (Jezekilj 18:4.)
Reč „duša“ (jevrejski nefeš) spominje se u Svetom pismu preko 800 puta i ima različita značenja. Duša je pre svega oznaka za lični život. Duša nije neko duhovno biće, zatvoreno u telo kao u neki zatvor; ona znači potpuni telesni život, zemaljsku osobu, koja ima svoj početak i kraj.
- Da li reči „dah“ i „duh“ znače isto?
- „Odvratiš lice svoje, žaloste se, uzmeš im duh, ginu, i u prah svoj povraćaju se. Pošlješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji.“ (Psalam 104:29,30; vidi: O Jovu 27:3.)
„Duh“ i „dah“ u ovim tekstovima upotrebljavaju se naizmenično kao reči istog značenja.
Reč duh (jevrejski ruah) upotrebljava se u Svetom pismu više nego 800 puta. Da bi telo koje je Bog načinio postalo živo, On mu je dunuo u nos dah životni (disanje ili duh životni, O Jovu 27:3). Duh označava najpre disanje, životni princip, univerzalnu energiju, koja pokreće organizam.
Ali u Svetom pismu reč „duh“ ima katkada i drugo značenje, više i dublje. Duh je viši deo u čoveku, sedište naših pobuda, razuma i moralne svesti (Rimljanima 1:9). Duhom čovek dolazi u vezu sa Bogom; duhom počinje delo obnovljenja, koje Jevanđelje vrši u čoveku (2.Timotiju 4:22; Efescima 4:23).
ŠTA BIVA SA ČOVEKOM KAD UMRE?
- Telo se opet vraća u prah.
- „Jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.“ (1.Mojsijeva 3:19; vidi: Propovednik 3:20.)
- Duh (dah života) vraća se Bogu.
- „I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao.“ (Propovednik 12:7; vidi: Propovednik 3:19; Psalam 104:26.)
Kada je čovek bio stvoren, načinjeno mu je bilo najpre telo od praha zemaljskoga. Tada je Bog udahnuo u njegove nozdrve dah života, i čovek je postao biće koje misli, oseća, odlučuje i radi. To biće nazvano je živom dušom.
Kad čovek umre, dešava se suprotno: „Izađe iz njega duh (dah), i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove.“ (Psalam 146:4.) Telo se smrću vraća zemlji, a duh se vraća Bogu koji ga je dao. Kad Bog oduzme živim bićima svoj duh (dah), ona umiru (O Jovu 34:14,15). Ljudska bića ožive, kad im Bog povrati svoj duh (Jezekilj 37:1–10).
ČOVEKOVO STANJE ZA VREME SMRTI
Mnogi ljudi veruju da smrt nije prestanak života, nego da čovek živi i posle smrti i da se nalazi u svesnom stanju. Da li je to istina? Da li je čovek svestan za vreme smrti?
Evo četiri tačke koje Sveto pismo ističe:
- Taj dan propadnu sve pomisli njegove (Psalam 146:4).
- Mrtvi ne znaju ništa i ne osećaju ništa (Propovednik 9:5,6).
- Mrtvi ne hvale Boga (Psalam 115:17).
- Smrt je upoređena sa dubokim snom (Jovan 11:11–14).
Isus je podigao Lazara iz groba, ali Lazar nije mogao ništa da priča o tome šta je bilo sa njim u vremenu od četiri dana dok se nalazio u grobu, jer se nalazio u besvesnom stanju, sličnom dubokom snu.
Biblija jasno uči da mrtvi pravednici ne idu odmah posle smrti u Raj, niti grešnici u pakao ili čistilište. Jedni i drugi odlaze u grob, u kome spavaju do vaskrsenja, kada će ih Bog podići iz grobova da bi im dao platu prema njihovim delima (Jovan 5:28,29). U grobu mrtvi spavaju i ne znaju ništa o tome šta se zbiva pod suncem.
Ko je izmislio teoriju o čovekovoj urođenoj besmrtnosti, o čovekovom svesnom stanju za vreme smrti? Sotona je još u Raju kazao Evi: „Nećete vi umreti!“ (1.Mojsijeva 3:4.) Međutim, Bog je kazao: „Jer u koji dan okusiš s njega (sa zabranjenog drveta), umrećeš.“ (1.Mojsijeva 2:17.) Sotona je tvrdio suprotno: „Nećete vi umreti!“ Sotona je prevario Evu i preko nje skoro ceo svet. Ova zabluda o urođenoj besmrtnosti ljudske duše, koju je sotona izmislio postala je deo verovanja Egipćana. Od njih je stigla Grcima i Rimljanima, a preko ovih kasnije u Hrišćansku crkvu.
NAŠA NADA U VEČNI ŽIVOT
- Kako u večni život?
- „Jer će sam Gospod sa zapovešću, s glasom Arhanđelovim, i s trubom Božijom sići s Neba, i mrtvi u Hristu uskrsnuće najpre; a po tom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na Nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.“ (1.Solunjanima 4:16,17.)
- „Dalje, dakle, meni je pripravljen venac pravde, koji će mi dati Gospod u dan onaj, pravedni Sudija; ali ne samo meni, nego i svima koji se raduju njegovu dolasku.“ (2.Timotiju 4:8.)
Prema Svetom pismu svi pravednici će ući u Nebo u isto vreme. Hristov glas prilikom Njegovog Drugog dolaska otvoriće grobove svetih. Mrtvi pravednici vaskrsnuće i zajedno sa živim pravednima, koji će biti preobraženi, biće uzeti s Hristom na Nebo. Za mrtve pravedne vaskrsenje znači vrata u večni život.
Ali ako mrtvi, kao što neki veruju, čim umru odlaze u Nebo ili pakao, zašto bi onda bilo potrebno vaskrsenje?
Ako je neko već u paklu, zašto bi bio oslobođen i posle opet bačen u pakao? Ili ako je neko na Nebu, zašto bi bio poslan u grob da vaskrsne da bi se opet vratio na Nebo? Ovakva nauka ne odlikuje se nikakvom logikom. Isus je rekao: „Idem da vam pripravim mesto, a kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja.“ (Jovan 14:1–3.)
- Jedina nada u večni život
Naša jedina nada u večni život je Hristov dolazak i vaskrsenje, jer ako nema vaskrsenja, onda će svi koji su umrli u Hristu propasti. Ali Hristos će doći, i vaskrsenje će se dogoditi, jer to Bog obećao.
- Kakav savet daje Božja reč?
- „Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja.“ (2.Korinćanima 6:2.)
Hristos nam daje život i omogućava vaskrsenje. On ima besmrtnost, On je Izvor večnog života (Jovan 11:25). Ako želimo da imamo večni život, život nepomućene radosti i sreće, onda naša vera treba da je čvrsto utemeljena u Hristu, jer je On jedini Put u život.