Opis proizvoda

ČETIRI LJUBAVI

FILIA, STORGÉ, EROS, AGAPE

K. S. Luis

Vilijam Moris je napisao pesmu pod naslovom “Ljubav je dovoljna”, a priča se da je jedan kritičar dao najkraći osvrt na nju rekavši: “Nije.” Na tome je i težište ove knjige. Prirodne ljubavi nisu dovoljne same sebi. Kada ovo kažemo, ne omalovaža- vamo prirodne ljubavi, nego ukazujemo na temelj njihove stvarne uzvišenosti. Ne potcenjujemo baštu kada kažemo da samu sebe neće ograditi i opleviti, da sama ne može orezati svoje voćke i pokositi svoje travnjake. Ona će se zvati baštom, nečim što se razlikuje od šikare, samo ako neko sve ovo uradi u njoj. Jednako tako i naša “čestitost i zdrav razum” izgledaju sivo i mrtvo kada se uporede sa maštovi- tošću ljubavi. Bez života koji izvire iz zemlje, bez kiše, sunca i topline koja dolazi s neba, baštovan ne bi mogao da postigne ništa. Kada je Bog stvorio baštu, čoveka je postavio nad baštom, a sebe nad čovekom. Kada je sazdao baštu ljudske prirode i dao da u njoj ljubavi rastu, cvetaju i donose rod, Bog je odredio da ih “neguje i orezuje” naša volja. Osloboditi tu raskoš, dopustiti joj da u potpunosti bude ono što ona i teži da postane, oformiti stasito drveće umesto zakržljale šikare, dobiti slatke jabuke umesto kiselih divljih – to je deo našeg cilja. Samo deo. K. S. Luis, Četiri ljubavi, poglavlje “Milosrdna ljubav” Kako bi prišao modernom subjektu, naviklom na nerazumno apsolutizovanu vlast upravo razuma, stoga naviklom i na oklop sumnje i sečivo cinizma koliko i na psiho- patiju, oksfordski i kembrički profesor Luis, ujedno prisni prijatelj Tolkina, iskazima klasične stilske lepote, jasnim, sažetim, dubokim a poentnim, koristi imaginaciju, ironiju i paradoks, ali i delikatan humor. Čitanje misli Luisa zasigurno jeste događaj tokom kojeg čitalac neće moći da izbegne otrežnjujući dijalog sa Bogom, ma kakav ishod posledovao. Stoga: “Ako je lažno, hrišćanstvo nije od značaja; ako pak jeste istinito, onda je od beskonačnog značaja; ono jedino ne može biti od osrednjeg značaja.”

Iz predgovora prof. dr Bogdana Lubardića,
Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu