Poznata firma za prodaju sportske opreme Najki počela je sa jednim lajf koučem, njegovim učenikom i nagradom „plava traka”. Vodeća mašina za pretraživanje interneta, Gugl, počela je sa dva studenta fakulteta, nešto pice i pretraživačkim algoritmom zvanim „bekrab”. Međunarodna onlajn platforma za pružanje ugostiteljskih usluga Airbnb počela je sa velikim dugom na kreditnoj kartici, krevetom na naduvavanje i cerealijama sa političkom tematikom. Svaka od tih multinacionalnih kompanija, koje su vremenom postale svetski poznata imena, ima jednostavnu, ali fascinantnu priču o svom nastajanju. Mi volimo dobru priču o autsajderima koji su uspeli u životu, volimo da slušamo o tome kako je neki puki siromah stekao ogromno bogatstvo, i kako je skromni početak doveo do nečeg zadivljujućeg. Naše poreklo određuje šta ćemo postati. Razumevanje naše istorije pomaže nam da bolje razumemo sebe i druge. Niste baš ubeđeni? Pogledajte samo filmsku i televizijsku industriju. U proteklih 10 godina, Holivud je snimio veliki broj priča novog žanra, koje su mu donele višemilionsku zaradu, i do kojih pokušavaju da dođu sve televizije i produkcijske kuće – a to su priče o poreklu naših omiljenih superheroja. Strastvena ljubiteljka superheroja i klinički psiholog dr Robin Rozenberg napisala je bezbroj radova o tome šta možemo naučiti na osnovu psihologije superheroja. Ona sugeriše da je „priča o poreklu superheroja, u ovom ili onom obliku, prisutna već milenijumima” – o heroju koji se bori s nekim natprirodnim ili daleko nadmoćnijim protivnikom, i vraća se kući s velikom silom, spreman da zaštiti čovečanstvo i da mu služi. U analizi Rozenbergove javljaju se tri tipa iskustva kroz koja superheroji prolaze i koja im menjaju život – tri ključna elementa s kojima i mi možemo da se povežemo, a to su: trauma, sudbina i puka slučajnost. Mnogi ljudi u realnim životnim situacijama doživljavaju rast upravo kao posledicu traume ili krize, pri čemu svoja negativna iskustva koriste, na primer, kao motivaciju za društveni aktivizam. Za mnoge je shvatanje sudbine, kao povezanosti s nekom višom svrhom, ono što ih motiviše da preuzmu veće odgovornosti i izvrše pozitivan uticaj na svet. Izrazito ljudske crte tih izmišljenih likova često su baš ono što nas opčinjava kad saznamo priču o njihovom poreklu. U toj svojoj sličnosti sa običnim ljudima, oni postaju naš uzor, pokazujući nam kako da se nosimo sa nedaćama, kako da nađemo smisao usred gubitka ili traume, a onda i kako da tu novopronađenu snagu upotrebimo za dobro. Ipak, dok su, u realnom svetu, trauma i gubitak ono što je zajedničko svim ljudima, zamisao o sudbini i pukoj slučajnosti mogla bi da predstavlja nešto mnogo dublje.
U POČETKU
Lindel piterson
Mitovi o poreklu
Ljudska fasciniranost poreklom nije savremeni fenomen. Kroz celu istoriju, različite verske i kulturne grupe nastojale su da shvate svet objašnjavajući njegovo poreklo. Za stare Grke bila je to Majka Zemlja koja je ispuzala iz primordijalnog haosa rađajući bizarnu menažeriju bogova i čudovišta, od kojih je jedno imalo 50 glava i 100 ruku. Drevni Egipćani imali su nekoliko mitova o stvaranju koji su mnogo manje nasilni, ali podjednako zbunjujući. Svi oni počinju kovitlanjem voda iz kojih su se pojavila dva božanska blizanca. Oni su dobili zadatak da stvore red iz haosa, tako što će odvojiti vodu i nebo, a zatim formirati zemlju. Na sličan način počinje i vavilonski mit o stvaranju, sa dva boga koji izlaze iz uskovitlanih voda i rađaju mnoge generacije bogova. Međutim, ubrzo dolazi do nasilja, zbog neslaganja između tih generacija. U središtu kineske mitologije nalazi se kosmičko jaje iz kog se, nakon eona inkubacije, pomalja bog Pan-gu. On stoji na zemlji pridržavajući nebo. Njegovo telo se, u trenutku smrti, razlaže na različite elemente. Legenda nagoveštava da je od buva s njegovog tela nastalo čovečanstvo. Ako te priče o poreklu prihvatimo kao istinite u bilo kom smislu, onda su nasilje, odmazda i smrt ono što čini osnovne gradivne blokove kosmosa. Mnogi ljudi danas, naravno, prihvataju naučni konsenzus o evoluciji. Ali, nažalost, to gledište se na sličan način zasniva na neophodnosti izumiranja manje vrednih vrsta u borbi za opstanak. Ako smatramo da smo rezultat nekog međuzvezdanog sukoba između bogova i njihovih potomaka, ili čak samo proizvod slepe, nemilosrdne mutacije, to će imati ogroman uticaj na naše viđenje sebe i ostatka čovečanstva.
On je to proglasio „dobrim”
Nasuprot tome, Biblija ima potpuno drugačiju priču o poreklu. Knjiga Postanje počinje sa bezobličnim, praznim ambisom u kom Bog progovara, donoseći oblik u bezoblično, red u haos i svetlost u tamu. (Pročitajte sami za sebe ceo izveštaj koji se nalazi u prva dva poglavlja prve knjige u Bibliji.) Knjiga Postanje govori nam da razlog iz kog je Bog stvorio svet nema nikakve veze sa sukobom i odmazdom. Razlog je bio stvaranje idiličnog životnog okruženja za ljudski rod. Zemlja, kako je opisana u Bibliji, nije nastala kao rezultat nasilja, ljubomore, osvete ili seksualne razuzdanosti, već kao stvaralački čin jednog inteligentnog, natprirodnog bića koje posmatra svoje delo i proglašava ga „dobrim”. Biblijski izveštaj o stvaranju je, u izvesnom smislu, prilično jednostavan – na Božju zapovest, „nebo i Zemlja, more i što je god u njima” (2. Mojsijeva 20,11) došlo je u postojanje. U roku od šest dana stvorena je zemlja sa svim živim bićima na njoj. Svakog dana bio je pridodat još jedan ključni element Božjeg stvaranja, od kojih je svaki bio „dobar”. A onda, u sedmi dan, Bog čini nešto što se ne očekuje od jednog svemogućeg bića – On se odmara. Unutar izveštaja o stvaranju, smešten je podnarativ o poreklu čovečanstva, koji nam pruža jasniji uvid u tu Božju želju za odmaranjem. Šestog dana, kao krunsko delo stvaranja, Bog je načinio čoveka, „po obličju svojemu, po obličju Božjemu stvori ga; muško i žensko stvori ih” (1. Mojsijeva 1,27). I, za razliku od prethodnih dana, On to naročito delo nije proglasio samo „dobrim”, već „veoma dobrim” (1. Mojsijeva 1,31). Dakle, to zaustavljanje radi odmora možda nije bilo posledica stvaralačkog zamora, već želje Boga punog ljubavi da provede vreme sa svojim stvorenjima, da predahne i uživa u savršenstvu svog dela stvaranja.
Mitovi o poreklu
Ako su priče o poreklu zaista suštinski važne za naš osećaj svrhe i mesta u svetu, onda će ono što verujemo u vezi sa poreklom čoveka duboko uticati na način na koji se odnosimo jedni prema drugima i prema svojoj planeti. Možda razlog naše fasciniranosti superherojima nije samo to što veliki deo svoje ljudske priče prepoznajemo u njihovoj, već i to što čeznemo za uzvišenijom pričom i svrhom u sopstvenom životu. Sa Bogom stvoriteljem, od koga vodimo poreklo, i razumevanjem mesta koje izveštaj o stvaranju zauzima u širem biblijskom narativu, počinjemo da uviđamo da zapravo postoji nada iza trauma u našem životu. Da, mi zaista imamo sudbinu, ali ona prevazilazi granice ove planete i, konačno, našim životom ne upravlja puka slučajnost već Proviđenje. Saznanje da smo stvorena bića, zamišljena i ručno načinjena prema liku jednog dobronamernog Boga koji želi da bude u vezi s nama, može da promeni tok našeg života. Više nismo nesigurni i ne muči nas neizvesnost u vezi s našim značajem i vrednošću, ne brine nas pitanje kuda idemo, jer svoju pravu svrhu i identitet nalazimo u činjenici da smo Božja deca. Priča o poreklu koju nalazimo u Bibliji može to da nam pruži. Svi doživljavamo izazove i traume, ključne trenutke koji menjaju našu životnu putanju. Ali, za razliku od priča o superherojima koje volimo da gledamo, naša uzvišena sudbina i božanska promisao o našem postojanju imaju smisla samo ako je Bog naš blagonakloni stvoritelj.